Prvo što sam zapazila u pisanju Stefana Boškovića je ironija i sarkazam. U svom romanu “Ministar” autor postavlja glavnog lika, ministra kulture u situaciju gde tokom umetničkog performansa slučajno ubija…

“Osjetite li miris stare slame?…zemlja je izgažena i hrđava, smrdi na sumpor i željezo…Tunel miriše na žute prašaste cvjetove i hladnu potočnu vodu…Tap, tap, tap, tap…Zrak zatutnji i šuma se…

Žoze Saramago, portugalski nobelovac, u ovom genijalnom romanu “Smrt i njeni hirovi” istražuje jednu od najintrigantnijih tema ljudskog postojanja – smrt. I to tako što koristi svoj vrlo specifičan stil…

„Sve što nam se dešava jednom će postati prošlost, i upravo u toj prošlosti treba da bude zauvek sačuvano. Zapiši to!” ZAPISAO. (Očuh Andrija Knjigašuma) “Semper idem” Đorđa Lebovića vanredan…

Prva rečenica romana “Jedna žena” Ani Erno započinje rečima “Majka je umrla..”. Knjigu sam pročitala pre godinu dana, ali upravo zbog te rečenice, sa kojom je tako teško suočiti se…

Roman “Lipe ne mirišu uvek isto” Miroslava Vasina nisu samo hronika jedne porodice, nego i vojvođanski pejzaž zamrznut u vremenu naslikan živim bojama, ovekovečeni svedok života, istorije, ljudi i običaja…

Ostala sam bez daha na sam pogled izdanja knjige “Kad su žene bile ptice” Teri Tempest Vilijams, a kada sam počela da je čitam, postala sam omađijana. Ova knjiga otkriva…

“Černobiljske jagode” Vesne Goldsvorti čine fragmentirana nelinearna sećanja, baš onakva kakva nam nadolaze kada posegnemo za njima. I to ona svakodnevna, prijatna i manje prijatna koja su ostavila najjači utisak…

Nataša Smirnov se u svojoj potresnoj, surovoj i potpuno ogoljenoj ispovesti emotivno izlila po papiru, natopivši ga svojim suzama, ljubavlju, brigom, strepnjom i užasavajućim strahom od najgoreg – gubitka deteta. …