Najvažniji put kojim treba da se uputimo u životu je onaj koji vodi ka našem biću. Kada se rodimo, mi smo predivni, apsolutno svoji, apsolutno slobodni da iskažemo svoje osećaje,…

Blank – prazna stranica, novi početak koji čeka da bude ispisan. U Feđinom slučaju, novi počeci. Jer bilo ih je mnogo, mnogo pokušaja novih početaka, kao što je bilo mnogo…

Prvo što sam zapazila u pisanju Stefana Boškovića je ironija i sarkazam. U svom romanu “Ministar” autor postavlja glavnog lika, ministra kulture u situaciju gde tokom umetničkog performansa slučajno ubija…

“Osjetite li miris stare slame?…zemlja je izgažena i hrđava, smrdi na sumpor i željezo…Tunel miriše na žute prašaste cvjetove i hladnu potočnu vodu…Tap, tap, tap, tap…Zrak zatutnji i šuma se…

Žoze Saramago, portugalski nobelovac, u ovom genijalnom romanu “Smrt i njeni hirovi” istražuje jednu od najintrigantnijih tema ljudskog postojanja – smrt. I to tako što koristi svoj vrlo specifičan stil…

„Sve što nam se dešava jednom će postati prošlost, i upravo u toj prošlosti treba da bude zauvek sačuvano. Zapiši to!” ZAPISAO. (Očuh Andrija Knjigašuma) “Semper idem” Đorđa Lebovića vanredan…

Prva rečenica romana “Jedna žena” Ani Erno započinje rečima “Majka je umrla..”. Knjigu sam pročitala pre godinu dana, ali upravo zbog te rečenice, sa kojom je tako teško suočiti se…

Roman “Lipe ne mirišu uvek isto” Miroslava Vasina nisu samo hronika jedne porodice, nego i vojvođanski pejzaž zamrznut u vremenu naslikan živim bojama, ovekovečeni svedok života, istorije, ljudi i običaja…

Ostala sam bez daha na sam pogled izdanja knjige “Kad su žene bile ptice” Teri Tempest Vilijams, a kada sam počela da je čitam, postala sam omađijana. Ova knjiga otkriva…