Roman „Evina majka“ Silvije Fereri toliko me je dirnuo da mi je bilo potrebno vreme da mi se slegnu emocije pre nego što napišem nekoliko reči.

Za mene je ova knjiga vrlo lična i potresna.  Prošla sam sličan put kao Evina majka sa osobom koju neizmerno volim dok je tražila i nalazila svoj identitet. Dok je učila da prihvati sebe u svetu koji ne ume da voli bezuslovno, kao što je ja volim.

„Uvek mislimo da se nesreće dešavaju samo drugima, ne i nama. Samo što smo i mi, za nekoga, ti drugi.”

Silvija Fereri je ovom knjigom ispisala snažno i duboko majčinsko pismo ljubavi, nerazumevanja, krivice, otpora i prihvatanja.

Dok čeka da se završi operacija promene pola svoje ćerke Eve, majka se obraća detetu koje odlazi i biću koje se rađa. U tom unutrašnjem monologu, u toj potresnoj majčinskoj ispovesti, ređa se sve ono što nije umela niti smela da kaže ranije: o ljubavi, strahu i očekivanjima.

Iako je centralni motiv „Evine majke“ transrodnost, ovo je roman o svim roditeljima koji su imali neko „drugačije“ dete, i o tom bolnom, ali spasonosnom putu prihvatanja. Ovo je i priča o svima nama koji smo učili da menjamo sebe kako bismo zadržali one koje volimo.

Čitajte s radošću i otvorenog srca,
Vaša Tatjana