Kako bi ovaj svet izgledao kada bi nestale pčele?

Nikada nisam razmišljala o tome do čitanja romana “Istorija pčela” norveške spisateljice, Maje Lunde.

Maja je ovaj roman, prvi u nizu knjiga klimatskog triptiha, napisala iz zabrinutosti, a na osnovu realnog decenijskog smanjenja populacija medonosnih pčela.

Potencijalni scenario koji nam je Maja predstavila je zastrašujući. Atmosferi čitanja ove knjige doprinele su julske nezapamćene vrućine. Kada sam se ovih dana vozala gradom, naravno, u klimatizovanom autu, svesnije sam gledala prazne usijane ulice i pitala se:

Šta smo uradili sa našom planetom i ima li nam pomoći?

“Istorija pčela” roman je koji ističe važnost pčela za naš ekosistem i opominje na katastrofalne posledice koje bi mogle nastati usled njihovog nestanka.

Pričajući tri priče smeštene u različitim vremenskim razdobljima, Maja istražuje sudbinu pčela, njihov značaj za ljudsku civilizaciju. Ujedno prikazuje kako život i sudbine pojedinaca mogu biti povezane zajedničkim ciljem očuvanja prirode.

Prva radnja dešava se u Engleskoj 1851. godine. Vilijam je biolog koji se bavi izučavanjem superorganizama. On upada u depresiju nakon što ga njegov mentor kritikuje zbog žrtvovanja naučne karijere zarad porodice. Njegova opsesija postaje kreiranje savršene košnice koja bi bila korisna i za pčelare i za pčele. Priželjkuje da sin Edmund nastavi njegov rad, iako Edmund nema interesovanja za očevu strast.

Druga priča smeštena je u SAD 2007. godine. Džordž je pčelar iz Ohaja koji se suočava sa problemom nestanka kolonija pčela koji pogađa pčelare širom zemlje. I on se nada da će njegov sin nastaviti porodični biznis, iako sin ima svoje ambicije i želi da se bavi pisanjem.

Treća priča smeštena je u budućnost, u Kinu 2098. godine. Maja ovom pričom prikazuje svet u kom su pčele potpuno izumrle, a ljudi su preuzeli njihov posao ručnog oprašivanja kako bi preživeli. Tao je majka trogodišnjeg sina koja sanja o boljoj budućnosti za njega. Ali kada njen sin misteriozno oboli i bude odveden od strane vlasti, ona je spremna na apsolutno sve da ga pronađe.

Sve tri priče povezuje zajednička nit – pčele i njihov ključni značaj za život na zemlji. Maja je savršeno spojila fikciju sa aktuelnim ekološkim pitanjima. Sa jedne strane je priča o značaju pčela za opstanak čovečanstva, a sa druge priča o nasleđu i očekivanjima koja roditelji imaju od svoje dece. O tome koliko je teško roditeljima da nauče da popuste kontrolu i dopuste deci da isprate sopstveni put.

Iako me je knjiga uznemirila, Maja Lunde obećavajuće odgovara ovom knjigom na moje pitanje s početka teksta i uspeva da nam pruži nadu da ipak nije kasno za promene. Iako se suočavamo sa ozbiljnim ekološkim izazovima, mi smo ti koji možemo svojim delovanjem i promenom ponašanja da se izborimo za bolju budućnost.

“Ali bez pčela cveće je samo cveće, ne plod.”

Osvestite svoju ulogu u očuvanju prirode i čitajte s radošću,
Vaša Tatjana