„Sedam meseca Malija Almeide“, šrilančanskog autora Šehana Karunatilake, dobitnika Bukerove nagrade 2022, uznemirujuća je priča, moćna i potpuno drugačija od svega što sam skoro čitala.

Od samog početka uvlači vas u priču o zagrobnom životu – toliko slikovito zamišljenom da sam se pitala kako je moguće da ga je autor upravo tako osmislio: Zamislite da se probudite mrtvi. Ne znate kako ste umrli. Svet koji vas dočekuje više liči na birokratski pakao, nego na spokojni zagrobni mir. Dobijate sedam “meseca” – sedam noći, da shvatite šta vam se dogodilo, da završite ono što je ostalo nedovršeno i da pokušate, uprkos svemu, da ostavite trag.

Mali Almeida je ratni fotograf, gej muškarac i kockar. Zajedno s njim prolazimo kroz zagrobni svet prepun duhova, demona, korumpiranih birokrata i njegovih unutrašnjih borbi. I sve to dok pokušava da pronađe kutiju s fotografijama – dokazima koji bi mogli da uzdrmaju temelje moći i razotkriju istinu o ratu, genocidu i nestancima u Šri Lanki devedesetih.

„Sedam meseca Malija Almeide“ jeste politički roman, ali i duboko ličan. Istovremeno je mračan, satiričan, emotivan i poetičan. Dok čitamo o zemlji udaljenoj hiljadama kilometara, ne možemo, a da se ne zapitamo – čitamo li o njima ili o nama? Jer ono što nas najviše pogađa jeste univerzalnost prepoznatog zla:

“Znaš li ti, Maline, zašto je borba između dobra i zla toliko jednostrana? Zato što je zlo organizovanije, opremljenije i plaćenije. Ne treba da se plašimo ni čudovišta, ni jaka, ni demona. Nego organizovanih kolektiva zlotvora koji misle da obavljaju pravednički posao. Od njih treba da nas podilazi jeza.”

U svetu u kom još verujemo da je pravda moguća, suočeni smo sa brutalnom istinom o privilegijama i rođenju:

“Razmišljaš o lutriji koja odlučuje gde ćeš se roditi, i o tome kako je sve ostalo mitologija, priče koje ego priča sebi kako bi opravdao sreću ili objasnio nepravdu.”

“Istorija se odvija tako što ljudi s brodovima i oružjem zbrišu s lica zemlje one koji se nisu setili da ih prvi izmisle. Svaka civilizacija počinje genocidom. To je pravilo univerzuma. Nepromenljivi zakon džungle, čak i ove betonske. Vidiš to u kretanju zvezda i u plesu svakog atoma. Bogati će uvek porobljavati siromašne. Jaki će lomiti slabe.”

“Nema veće zveri nego što je čovek.”

Ovo nije priča o smrti. Ovo je priča o onome što ostaje iza nas. O istini koja pokušava, i mora da preživi. O onima koji su nestali, i onima koji su ih ućutkali. Roman „Sedam meseca Malija Almeide“ vas neće umiriti. On će vas probuditi – iz neznanja, iz ravnodušnosti, i iz iluzije da je borba između dobra i zla ravnopravna.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana