“Moja ljubav Nikola Tesla” Ane Atanasković romansirana je Teslina biografija  ispričana na potpuno drugačiji način i iz druge perspektive i tako nam otkrila nežniju stranu jednog od najvećih ljudi koji su hodali ovim svetom. Napisana je u vidu dnevničkih zapisa Ketrin Džonson.

Ketrin je bila supruga najboljeg prijatelja Nikole Tesle, Robert Adervud Džonsona, novinara i pesnika. Priča počinje 1875. godine kada su se budući supružnici upoznali i kada Robert poklanja Ketrin beležnicu kako bi zapisivala tajne svoga srca. I tako je i bilo…

Ona počinje da piše svoj dnevnik od tog trenutka pa sve do svoje smrti. Kada se Ketrin udala za Roberts, preselila se u Njujork, grad koji je promenio.

“Otvorio me, dodao mi krv. On teži da dopre do zvezda.” 

Katrin živopisno opisuje tadašnji Njujork. Od širokih ulica, mirisa hrane, konja, zvukova kočija, železnice, glasova prodavaca novina, lekova, šešira, muzike vergla…

“Njujork govori svim jezicima i stalno huči.”

Iz dnevničkih zapisa ljupke, lepe, interesantne i senzibilne Ketrin, saznajemo kako su ona i suprug u svom domu ugošćavali najčuvenije ljude svoga vremena.

Kada je jednom takvom prigodom upoznala čarobnjaka, već tada velikog Nikolu Teslu, ona postaje zanesena njim. Oseća ga, čezne za susretima, komunicira sa njim mislima, sanja ga i usnula i budna. Živi od susreta do susreta, hrani se tragovima njegovog postojanja iz novinskih članaka, gradskih priča i pisama koja su kratka, rezervisana i tek, tek prisna, koliko je Nikola to sebi dopuštao, a nije mnogo. Izbegavao je ljude jer je želeo da sav svoj potencijal da nauci. Ipak, iz njegovih pisama može da se nasluti divljenje i naklonost prema Kejt. 

Trenuci Kejtine sreće, kratkotrajni su. Sreća joj je izgledala jednostavno, ali bilo je teško pronaći tu jednostavnost i ostati u njoj. Ona gori u potajnoj žudnji, ljubomori, griži savesti.. Ljubav koju oseća prema Nikoli istovremeno joj oduzima dah, ali je i čini živom.

“Mi smo dva sveta. Vrela i hladna krv. San i java. Čulnost i uzdržanost. Ja procenjujem ljude na osnovu svog osećaja, on na osnovu njihovih reči. Ja trčim i jurim, on zastaje i vraća se.”

Nikola zazire od ljudskih dodira, bakteriofobičan, uspostavljanjebliskihodnosafobičan. Ketrin je jedina žena koja ga je dodirnula. On je prema njoj uljudan, galantan i pažljiv. A ona se topi u svakom njegovom postupku, izgovorenim i neizgovorenim rečima, ispira srce svojim suzama. 

“Ljubav je božanski dah kojim mi smrtnici bivamo opijeni, a tada možemo svašta da uradimo.”

Nikola je najinteresantnija osoba svoga i našeg vremena. Svet je zasijao njegovim naučnim otkrićima i njegovim postojanjem. I ova knjiga sija posebnim sjajem. Anino pisanje je očaravajuće. Kratkim, poetičnim rečenicama dočarava nam emotivno stanje Ketrin Džonson, bez patetike i zaslađivanja. Sve vreme sam imala osećaj da zaista čitam Kejtin dnevnik, posebno zbog načina na koji je opisan poslednji period njenog života. Divim se autorki zbog iscrpnog istraživačkog rada koji je morala sprovesti radi ove knjige, kao i zbog načina na koji je ostvarila svoju zamisao.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana