Vrlo, vrlo interesantno! Za mene je roman “Najtrezniji čovek na svetu” Matije Pavićevića pravo čitalačko osveženje.

Pre svega, dopao mi se Matijin autentičan, moderan, duhovit stil pisanja, i hrabrost da se uhvati u koštac s temama savremenog urbanog života, a onda i način na koji mi je približio nove generacije i njihove borbe.

Radnja se odvija tokom dva turbulentna dana u Beogradu i prati priču mladog pisca, pripadnika Z generacije, opsednutog jednom Vanjom, alkoholom, Knausgorom i traženjem smisla života.

Detaljna, ali vrlo uverljiva naracija u prvom licu vodi nas kroz pišćeve dane i oživljava kako dešavanja, tako i njegove unutrašnje lomove koji otkrivaju kompleksnost savremenog života i mladalačkih izazova.

Ono što posebno osvaja jeste upravo glavni junak – pisac koji balansira između stvarnog i digitalnog sveta, pokušavajući da pronađe autentičnost u vremenu preplavljenom društvenim mrežama i stalnom težnjom savršenstvu. Dok piše master tezu, suočava se s unutrašnjim nemirima, koje pokušava da normalizuje kroz psihoterapiju. Junakova sklonost samoironiji pruža nam mogućnost poistovećivanja s njegovim dilemama, ali i preispitivanja sopstvenih.

Pre svega, hvala Matiji Pavićeviću, na ovom osveženju naše književne scene, a onda i na mogućnosti da bolje razumemo nove generacije naviknute na brze informacije, ali istovremeno gladne dubljih emotivnih veza.

Iako se primarno bavi mladima, “Najtrezniji čovek na svetu” je roman za sve generacije jer je svedočanstvo jednog vremena i priča o univerzalnim vrednostima i dilemama – identitetu, opsesijama, kolektivnim vrednostima i pokušaju da se pronađe balans između onoga što želimo da budemo i onoga što stvarno jesmo.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana