“Hoću da vam ispričam ljubavnu priču koja je uvek moguća, čak i kad izgleda nemoguće ljudima koji su daleko od pisanja – budući da pisanje ne mari za tu vrstu mogućeg i nemogućeg u priči.”
Margerit Diras, Plave oči crna kosa

Ovim citatom francuska spisateljica Kamij Lorans uvodi nas u napet i intrigantan roman “Mogla bih to biti ja”. 

Kako sam samo uživala u ovoj zamršenoj i inteligentno napisanoj priči! Radnja romana fokusira se na glavnu junakinju, Kler, koju pratimo kroz njenu emotivnu i psihološku borbu nakon teškog prekida s partnerom.

Kler Milkam vanredna je univerzitetska profesorka, razvedena i samohrana majka dvoje dece.

Roman je napisan u formi dnevnika što nam omogućava da uđemo u glavu glavne junakinje i to  čini naš doživljaj intenzivnim i uverljivim. 

Prvo obraćanje Kler Milkam je psihijatru Marku. Tako saznajemo o njenom očaju nakon prekida s mlađim ljubavnikom Žoom, nestabilnim muškarcem i perverznjakom. Kako bi ga povratila, jer je željna bilo kakvog privida ljubavi, ona pravi lažni profil na Facebook- u, pod imenom Kler Antuneš. Predstavlja se kao dvadesetčetvorogodišnja fotografkinja i sprijateljuje se sa Krisom, Žoovim prijateljem kako bi saznala bilo šta o Žou. Međutim, Kler odlazi korak dalje i započinje fiktivnu vezu sa Krisom. On postaje njena opsesija.

“On je bio dokaz da postojim.”

“Nisam više mogla da izbacim Krisa iz glave, sve vreme sam mislila na njega. Bila mi je nepodnošljiva pomisao da se nikad ništa neće desiti između nas dvoje; raskid bi značio odricanje od života.”

Kler, ne slučajno “jasna” u prevodu (Claire) zapetljava se u klupko laži u koje počinje i sama da veruje. 

Različite verzije ove priče iz uglova psihijatra, Marka, same autorke Kamij, čiji lik se javlja u svim verzijama priče, i Kler, toliko su uverljive da u svaku poverujete. I to je ono što čini ovu priču toliko intrigantnom i zabavnom. Sve vreme dok sam čitala, neizmerno sam se divila pronicljivosti i inteligenciji Kamij i pitala se kako ovakvi romani uopšte nastaju. 

“Život mi izmiče, uništava me, pisanje je samo način da to preživim – jedini način. Ja ne živim da bih pisala, ja pišem da bih preživela život. Ja se sklanjam. Napraviti sebi roman znači sagraditi sebi utočište.” 

Ovaj potresan i uzbudljiv roman bavi se temama lažnog predstavljanja na društvenim mrežama, ljubomorom, manipulacijom i identitetom. Kamij nas ovom pričom navodi na pitanje koliko je ono što vidimo na društvenim mrežama stvarno. I šta je u ovom romanu uopšte stvarno? Ovaj upitnik će ostati da vam visi nad glavom još dugo nakon čitanja!

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana