Meni je čitanje ove nežne i u isto vreme snažne knjige “Neukroćena” Glenon Dojl bilo kao razgovor sa najboljom prijateljicom koja me podstiče da budem svoja i bolja. Ona se ne plaši da podeli sa nama svoje najintimnije misli i osećanja, što čini ovu knjigu izuzetno dirljivom i autentičnom.

Glenon započinje knjigu pričom o tome kako je pre izvesnog vremena odvela svoje ćerke u zoološki vrt kako bi videle geparda Tabitu. Pre izlaska Tabite na scenu, stupila je njena najbolja prijateljica, labradorka Mini. One su odrasle zajedno i Tabita u svemu oponaša Mini. Ponašala se pitomo baš kao pas. A onda je jedna devojčica iz publike upitala krotiteljku koja je vodila program: “Zar Tabita nije tužna? Zar joj ne nedostaje divljina?” Krotiteljka joj je dgovorila da ona ni ne zna za divljinu, da je odrasla ovde i da joj je tu dobro. A onda je Glenonina ćerka Tiš skrenula mami pažnju na Tabitu, na njeno promenjeno držanje i zagledani pogled u daljinu i rekla joj, onako dečije: “Mama, ponovo je podivljala.”, a ja sam u tom trenutku pomislila: Ponovo se setila svoje divljine. Ko zna šta smo sve o svojoj pravoj prirodi zaboravile odrastajući u našim cirkusima, kraj naših krotitelja i uzora.

Svi vrlo verovatno znamo da nije važno šta drugi misle o našem životu, važno je šta mi mislimo o svom. Ali opet se hvatamo u zamku i osvrćemo na tuđe mišljenje. Najlakše je osuđivati druge, jer osuda je samo još jedan od kaveza u kojima živimo. Osuda je napuštanje sebe, bežanje od sopstvenog života. Ali, ako se usudimo i pogledamo svoj život istinskim očima, ako se zapitamo da li je naš život dovoljno iskren i lep, i ako nije, moramo odlučiti da li imamo hrabrosti da spalimo sve što nije iskreno do temelja i počnemo da gradimo ono što jeste.

Glenon Dojl u svojoj knjizi “Neukroćena” donosi priču o tome kako je odlučila da oslobodi sebe iz svih kaveza u kojima je živela. A ti okovi tuđih očekivanja još u detinjstvu imali su za posledicu bulimiju koja se pretvorila u alkoholizam i drogiranje. A onda je zatrudnela i prestala da uzima opijate. Trezvenost je bila njeno uskrsnuće, podsećanje svoje divljine. Rodila je troje dece i bila uzorna majka i žena. Osim toga, bila je i iscrpljena, anksiozna, prevarena i izgubljena žena. A onda se oslobodila. Zaljubila. U ženu.

Glenon nas ovom svojom pričom vodi na putovanje ka svojoj unutrašnjoj snazi, hrabrosti i autentičnosti. Podseća nas da smo svi mi sposobni za neverovatne stvari kada se oslobodimo očekivanja i pritisaka okoline.

Iz ove fenomenalne knjige odzvanja poruka: Imate pravo na svoj glas, svoja osećanja i svoje izbore! I to je nešto što za šta se moramo izboriti. Neukroćenost nije buntovništvo, već povratak sebi, svojoj istinskoj prirodi i sopstvenom srcu.

Ova knjiga nije samo priča o jednoj snažnoj ženi, ona je poziv na buđenje i oslobađanje naših duša.

Čitajte s radošću i budite neukroćene, svoje i istinski slobodne,
Vaša Tatjana