Otac je stub našeg života, temelj našeg bića, podrška, oslonac i sigurnost. Kada se taj stub poljulja ili sruši, teško je detetu, naročito muškom, stabilno koračati zemljom. Kada sudbina začini tako da ti je otac masovni ubica, majka preminula kada te je donosila na svet, tetka koja te podiže ubica muža, a stric ludak, onda je tvoja životna priča ona koja je podloga odličnog romana.

“Ljudi bez grobova” je maestralna knjiga! Naracija Enesa Halilovića je toliko uverljiva, da sam poverovala u apsolutnu svaku reč. Umećući elemente biografije ljudi koji su zaista postojali, pa i elemente sopstvene biografije, Enes na odličan način komunicira sa svojim čitaocima.

“Treba da odškrineš vrata patnje. To je zadatak pisca.”

I tako glavni junak Semir Numić, sin ozloglašenog ubice – osvetnika, Numana Numića, otvara vrata svoje patnje, uvodi nas u svoju životnu priču i kreće u potragu za istinom o svom ocu, ali i istinom o sebi i o sopstvenom identitetu.

Kroz ovu priču zasnovanu na istinitom događaju vodi nas Semir dobacivši koplje u prošlost pre svog rođenja pa nadalje do svoje zrelosti. Iako je izgrađena na istinitom temelju, priča ima magične elemente koje joj daju na mističnosti. 

Numan, Semirov otac, kreće u osvetnički pohod zbog povređene časti i sveti se svima onima koji su je ukaljali. Svesno postaje čovek bez groba. Postaje mit. Kao i svi oni za koje je nebitno mesto počinka, nego odjek njihovih dela. Potera za Numanom traje 47 dana, ali posledice njegovog čina su mnogo dalekosežnije. Semir silno želi da sazna istinu o svom ocu, a tragajući za njom, naići će na mnoge istine koje će promeniti njegov život.

Kroz celi roman provlači se simbolika jajeta. Jaje kao simbol života, slobode. Za ljušturu jajeta u kojoj se nalazimo potrebna je ljubav i toplina kako bismo je se rešili, odbacili i ugledali svetlost slobode i istine.

Ovo je roman o ljubavi, porodici, o odrastanju, o sazrevanju, ali i o najvećoj krizi u našem društvu – krizi muškosti.  

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana