Zbirku „Znaci ljubavi“ Alis Manro čine pripovetke koje na prvi pogled, ali samo na prvi, deluju tiho i gotovo svakodnevno. A ipak, iz tih običnih okolnosti izranjaju životni krahovi, prelomni trenuci i unutrašnji potresi, naročito oni koji se tiču ljubavi. I to ne one romantične, već one komplikovane, nesigurne, često prožete krivicom, navikom, dužnošću ili kajanjem.

Originalan naziv zbirke “The Progress of Love” meni je još snažniji i smisleniji, jer Alis Manro u ovim pripovetkama upravo osvetljava kako se ljubav razvija i preobražava kroz vreme, porodicu, brak, roditeljstvo, ali i tišinu koja se smesti između dvoje ljudi. Neki likovi biraju da ostanu, drugi da odu. Neki izgube sebe u drugima, neki se traže iznova. U ovim pričama nema lakih odgovora i baš u tome leži njihova snaga.

Ova vrhunska pripovedačica i dobitnica Nobelove nagrade ne izvodi zaključke, ne poentira glasno. Njeni junaci često ni sami ne razumeju do kraja svoje motive. Svaka priča nosi neku tajnu, ali to nije tajna o tome ko je kriv, već zašto je ljubav ponekad teža od očekivanja koje imamo o njoj.

U pričama poput „Znaci ljubavi“, „Lišaj“ i „Majls Siti, Montana“, autorka se bavi životima žena – majki, ćerki, supruga, koje balansiraju između uloga koje su im dodeljene i identiteta koje same pokušavaju da izgrade. Posebno su snažne one pripovetke u kojima su ljubav i odgovornost u sukobu: kako ostati uz onoga koga voliš, čak i kad više ne znaš zašto? Kako oprostiti roditelju koji ti je bio dalek, ili suprugu koji ti je postao stranac?

Progres ljubavi u ovim pričama ne meri se velikim gestovima, već tihim, jedva primetnim pomacima.

Proza Alis Manro je nežna, ali vrlo prodorna. Ona ume da uhvati onaj trenutak kada se običan život prelama u nešto dublje – u nešto što nas tera da zastanemo, zamislimo se, i pronađemo deo sebe u njenim likovima.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana