„Familia Grande“ Kamij Kušner jedan je od najšokantnijih autobiografskih romana koje sam pročitala. Kamij je advokatica, univerzitetska profesorka i ćerka Bernard Kušnera i Evelin Pisije, uglednih ličnosti u političkom i akademskom svetu Francuske. Razotkrivši mračne porodične tajne, Kamij ovom knjigom otkriva drugu stranu moći i licemerje francuske elite.

Knjiga počinje smrću majke. Kamij i njen brat blizanac Viktor, izgubili su majku mnogo pre njene fizičke smrti. Izgubili su je onog trenutka kada ih je izdala. A tom trenutku se ne nazire početak.

Previše mi je bilo samo čitanje okolnosti pod kojim su odrastali Kamij i VIktor. Njihovi roditelji su bili u krugu levičarskih intelektualaca i političara poznatih kao Generacija ’68 koja je glorifikovala seksualnu i političku slobodu. Ali te slobode je bilo previše za mene, ne konzervativnog, ali tradicionalnog roditelja. Familia Grande, kako su sebe nazivali autorkina porodica i njihovi prijatelji, leta su provodili u raskošnoj vili Kušnerovih, na jugu Francuske. Leta su bila obojena smehom, zabavom, alkoholom, golotinjom i seksualnim igrarijama bez ograničenja. Žene u Kamijinoj familiji, baka, majka i njena sestra Marie – France Pisier, poznata glumica, nisu nikada kuvale, prepuštale su deci da se snalaze jer su one imale pametnija posla. Otac je bio hladan i distanciran čovek, usmeren na sebe i svoju karijeru. Zato su sa lakoćom prihvatili kada je na njegovo mesto došao topao i šarmantan očuh, Olivije Diamel, poznati politikolog, i dali mu svoje potpuno poverenje i ljubav.

Srceparajući trenutak oko kog Kamij plete svoju priču jeste razotkrivanje tajne sa kojom je živela i koja ju je proganjala sve do majčine smrti kada je rešila da je obelodani. Ona optužuje svog očuha da je seksualno zlostavljao njenog brata u periodu kada je imao 13-14 godina, ali ujedno optužuje celu familiju koja je ignorisala emotivne potrebe dece i sistem koji je omogućio nekažnjivost i licemerje u krugu levičarskih intelektualaca. Forsirajući seksualnu slobodu, često na uštrb moralnih normi, u Familiji Grande stvorio se prostor u kom je ovakvo ponašanje prolazilo neprimećeno ili, što je još gore, bilo opravdano.

Kamij je oštra i ironična u svojoj ispovesti. Njene reči su natopljene dugogodišnjom traumom i patnjom brata i njenim izjedajućim osećajem krivice zbog prećutkivanja. Iako Kamij jasno stavlja krivicu na Diamela, u njenoj naraciji se naziru i drugi slojevi emotivnog zlostavljanja koje je trpela od strane majke. Njena majka, Evelin, bila je oličenje seksualne slobode, do te mere da je branila svojoj deci pravo na tugu ili osećanja, smatrajući ih pretnjom svojoj filozofiji – da će izneveriti slobodu za koju se borila.

Ono što odjekuje redovima ove knjige jesu tišina i sramota koje prate zlostavljanje i nedostatak zaštite u sopstvenoj porodici. Zato Kamij tek posle smrti majke dobija slobodu da ispriča svoju priču, i to uz bratovu saglasnost. I zato je ova knjiga važna! Njeno objavljivanje u Francuskoj izazvalo je niz skandala i pokrenulo lavinu svedočanstava ljudi sličnog iskustva koji su svoje traume skrivali godinama. Parisko javno tužilaštvo otvorilo je istragu za “silovanje i seksualni napad od strane osobe na vlasti”.

“Familia Grande” je intimna i izuzetno bolna knjiga i uznemiriće vas. Ali ako se ovom ispovešću jedna osoba ohrabri, odvaži i pridruži podignutim glasovima, Kamij je uspela.

Volite se i osluškujte svoje voljene,
Vaša Tatjana