“Engleska reč za leto potiče od staroengleske reci sumor, od protoindoevropskog korena sam, što znači i jedan i zajedno.”

Ali Smit je pomerila standarde u književnosti. Kako svojim stilom, tako i produktivnošću i aktuelnošću. Za manje od četiri godine počevši od 2016. uobličila je ovaj svoj projekat pisanja kvarteta godišnjih doba i time ostavila svetu neprocenjive dokumente o burnom dobu u kakvom živimo.

Pored likova koji su iz prethodnih delova ušetali u Leto, na scenu stupaju novi, veoma zanimljivi. 

Saša Grinlo ima šesnaest godina i izraženu empatiju za ugrožene vrste, kako životinjske, tako i ljudske. Izuzetno je tolerantna i emotivna prema svom mlađem bratu, Robertu, buntovniku koji trpi vršnjačko nasilje u školi. Njihova majka Grejs pokušava da sačuva sliku idealne porodice, iako ona to već odavno nije. Otac Robert sa svojom devojkom Ešli živi u susednoj kući. Ešli je napisala knjigu o rečima, a onda je izgubila moć da izgovara reči.

Artur i Šarlot su likovi koji se javljaju i u Zimi. 

“Kad ljudi misle da ti se dopadaju, rekla je Šarlot, pa, to može da se završi i ovako i onako. Mnogo je moći u tome kad ti se neko sviđa ili se ti nekom sviđaš. To je moćna veza, prilika da proširiš nečiji svet. Ili da ga smanjiš. Uvek imamo taj izbor.”

A tu je i Danijel Gluk, zlatna nit poveznica ovog projekta Smitove. Sada Danijel ima 104 godine i dalje ga, kao i u Jeseni, obilazi Elizabet i čita mu knjigu koja se pominje u Proleću, o Rilkeu i Ketrin Mensfild. 

Tok radnje, nešto sporiji nego u Proleću, prati dve vremena; vreme početka pandemije i Drugog svetskog rata. Danijel se pojavljuje u obema vremenskim linijama romana i to sećajući se svoje prošlosti i boravka sa ocem u koncentracionom logoru Hačinson, u Daglasu, za vreme Drugog svetskog rata. U logoru su okruženi umetnicima, slikarima i vajarima. I otud njegova velika ljubav prema umetnosti, koju u Jeseni prenesi maloj Elizabet. 

Postoji čvrsta paralela, u prošlosti i sadašnjosti, u opisu odnosa prema drugim nacijama, strancima i izbeglicama kao i paralela u toplom odnosu između brata i sestre, Saše i Roberta i Danijela i Hane.

Ali Smit leto predstavlja kao tužno godišnje doba jer je u ljudima uvek prisutan žal zbog njegovog prolaska i završetka. Pridružujem se tugovanju zbog svršetka leta i čitanja ovog fenomenalnog kvarteta čija će nesumnjiva vrednost tek ugledati svetlost u vremenu koje je pred nama.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana