Emotivno sam umešana u lik i delo Uroša Predića, jednog od najvećih srpskih slikara svih vremena. Rođena sam u Bečeju, gradu u kojem Predićeva umetnost nije samo deo kulturne istorije, već i svakodnevice. Njegov ikonostas u bečejskoj crkvi pratio me je iz različitih perspektiva mog odrastanja. Iako u mojoj kući nije postojala tradicija odlaska u crkvu, niti sam učena običajima, svaki susret s tim božanstvenim ikonama nenametljivo me je približavao Bogu. Jer umetnost zaista jeste božanski dar, a Uroš Predić je jedan od njegovih najčistijih dokaza.

Moji baka i deda živeli su na Fantastu, kraj čuvenog dvorca Bogdana Dunđerskog, Predićevog bliskog prijatelja. Tek čitajući ovu autobiografiju, shvatila sam koliko su te lične, porodične i prostorne niti zapravo duboko isprepletene s njegovim životom i delom. Ikonostas u kapeli kraj dvorca, skromnost Uroša Predića, njegova odanost prijateljstvu, veri i predanost radu – sve to odjednom prestaje da bude samo „istorija umetnosti“ i postaje i intimna priča mog odrastanja.

Zato ovu knjigu nisam mogla da čitam kao distancirana čitateljka, već kao neko ko je duboko, lično i trajno vezan za lik i delo jednog istinskog gospodin-čoveka.

Zahvaljujući Izdavačkoj kući “Kvazar”, nakon više od sedam decenija pred nama se nalazi prvo kompletno izdanje „Autobiografije“, koje donosi sva tri Predićeva memoarska zapisa, ali i dragocen niz njegovih fotografija i crteža. Ovim izdanjem Predićev glas konačno je zaokružen, sačuvan i ponuđen čitaocima u svom punom obliku. Hvala, Kvazar, na tome.

„Autobiografija“ Uroša Predića napisana je nežnim, pitkim, jasnim i nenametljivo samouverenim stilom. Pored toga što nam donosi hronologiju jednog izuzetnog umetničkog života, ova knjiga nam otkriva Uroša Predića kao čoveka duboke skromnosti, čvrstih uverenja i beskompromisne posvećenosti radu. 

„Glavna karakteristika mojih radova je savesnost. Ništa nisam uzimao olako.“

Prateći njegov put od Orlovata i Beča do ikonostasa, ateljea i velikih istorijskih trenutaka, upoznajemo Uroša Predića kao slikara ali i kao svedoka burnih društvenih promena, prijatelja Mihajla Pupina, Laze Kostića i porodice Dunđerski, učesnika i svedoka jednog celog veka.

Sa stranica ove autobiografije oživljavaju njegova dela – od slika „Deca pod dudom“, „Vesela braća“, „Nadurena devojčica“, „Panorama Beograda“, do monumentalnih ikonostasa oslikanih po crkvama u Vojvodini i u Njegoševoj kapeli na Lovćenu, gde se Predićeva umetnost pretvara u tiho bogosluženje četkicom i bojom.

Ova toplo, nežno i skromno napisana knjiga dragocen je uvid u intimni život velikog umetnika koji nije stvarao da bi bio slavan, već da bi ostao veran sebi, svom narodu, umetnosti i vremenu u kojem je živeo.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana