Čula sam mnogo pohvala o pisanju Olje Savičević Ivančević i čitanjem knjige “Adio, kauboju” uverila se u to da nemamo dovoljno hvalospevnih reči u ovom našem bogatom kakogodganazvali jeziku – očigledno svima razumljivom. Posebno sam razumela Oljin opis dalmatinskog kraja, ne onog kakvim ga opisuju ljudi koji su ga turistički obilazili, nego onog običnog koji živi lepo, ali ne lako, formirajući jednako takve mentalitete. Imala sam veliku sreću da sam dosta boravila u tom, za mene prelepom kraju, i upoznala ćud Dalmatinaca. Jedan rođak moje drugarice jako je dobro opisao život takvih krajeva: “Il’ te nema, il’ si klasa!”. E, ti i takvi ljudi, karakteri su ovog sjajnog romana.

Dada se vraća u svoje rodno  mesto, Staro Naselje na Jadranu, i odškrinjava vrata prošlosti gde je zapljuskuje miris rata, bolesti i smrti. Dočekuje je samo olupina nekadašnjeg života i senka nekadašnje sreće, oronule kulise Divljeg zapada, gde su se igrali kauboja i Indijanaca koji su želeli da osvoje svet. Povratak u mesto gde smo odrasli izgleda kao odraz u iskrivljenom ogledalu, neke stvari izgledaju mnogo manje nego što ih pamtimo, a ljudi i mesta koja su nam nekada značili mnogo nagrizao je zub vremena. To neminovno izaziva opor ukus kao što Olja kaže nakon što Dada provede noć sa mladim momkom, Anđelom:

“U ustima mi je oporo kao od sisanja nezrelih šljiva ili od smokava koje smo ubrali usput i pojeli s korom.”

U Starom Naselju suočava se Dadina sadašnjost i prošlost. Ona je u Zagreb pobegla od tereta prošlosti, zaparloženosti i porodične tragedije koja ih je zadesila, a sada joj se ponovo vraća sa željom da ih pomiri. Ruzinava, kako je svi u rodnom mestu zovu, pokušava da razotkrije tajne u vezi sa samoubistvom svoga brata, kao i bratov odnos sa starim komšijom, pedofilom i da odagna sve ono loše što je pratilo dečije igre. Ona gaji nadu da će svojom istragom pronaći svoj izgubljeni identitet, osloboditi se okova odrastanja pod senkom rata, netrpeljivosti, nasilja i netolerancije, oprostiti se od svog kauboja i dobiti šansu da u takvom “Divljem zapadu” živi normalno. 

Olja Savičević Ivančević na maestralan način pripoveda ovu slojevitu priču. Preplićući priče, celovite karaktere, kako glavnih, tako i sporednih likova, tradicionalan i svet kauboja i Indijanaca, Olja je napisala sjajan roman koji je zasluženo osvojio prestižne književne nagrade i visoko mesto na mojoj listi najautentičnijih knjiga ikada.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana