Miroslav Ćurčić
“U Klivlendu je sve po starom”

Iako me je ovaj filmski zvučni naslov “U Klivlendu je sve po starom” Miroslava Ćurčića odmah zainteresovao i privukao, sačekala me je ova knjiga neko vreme na polici. A kada je dočekala svojih pet minuta, čitanje je bilo hipnotišuće i u dahu! Razlog tome je dinamika i veština kojom je Miroslav ispripovedao ovu sjajnu priču. Stil pisanja je jednostavan, ali vrlo uverljiv i efektan. Ovo je prvo autorovo delo sa kojim se susrećem i radujem se što je iznedrio još jedan roman “I šampioni umiru zar ne” i zbirku priča “”Smrt u Bašaidu”.

Glavna junakinja ovog romana je Hana Saher, Amerikanka srpskog porekla. Odnos koji ima sa majkom je hladan i prilično napet. Svoju majku oslovljava imenom i time stvara osećaj još veće distance od postojeće. Hana nema razumevanje za Martinu nostalgiju i priče o rodnom kraju. Za nju je to samo bespotrebni teret prošlosti i daleki, nepoznati svet koji je ne zanima. Hana ostavlja utisak rezervisane i hladne osobe koja smatra da je svet počeo da postoji njenim rođenjem. 

Kada majka doživi moždani udar, ona odlučuje da ode u Beograd. Po Martinoj listi stvari koje treba obaviti u Beogradu kreće da upoznaje grad, ali i da otvara vrata prošlosti i tajni koje su bile skrivane od nje. Hodajući stazama Martine prošlosti, Hana po prvi put shvata koliko, u stvari, ne poznaje svoju majku, ili koliko nije dopustila da je upozna. 

Hana je redom čekirala stavke sa mamine liste: od obilaska Gardoš kule i ispijanja kafe u Hotelu Moskva, do obilaska grobnih mesta. Na spisku pokojnika stajalo je precrtano ime Adam Raub i kraj njega upitnik. Ravnodušna Hana nije planirala dublje da istražuje ovu neobičnu okolnost. Ali kako život to voli da udesi, sticaj okolnosti namestio je da naleti baš na taj grob i tako počne da razotkriva priču o čoveku koji je opsesivno voleo njenu majku i napisao knjigu o njoj.

Hanin lik je izuzetno upečatljivo konstruisan. Nervirala me je Hana zbog svoje distanciranosti i ravnodušnosti, pre svega, prema majci. Tome sam tražila opravdanje ili krivicu njenog odrastanja u Americi. To je samo moj pristrasni i subjektivni doživljaj. Vrlo je verovatno da je prosto takva i da bi bila takva i da se rodila i živela u Srbiji. Onog trenutka kada je Hana sela u avion za Beograd, pomislila sam da će taj gostoljubiv i neposredan grad probuditi u njoj korene, osećaj porodične povezanosti i empatije. Ali nisam bila u pravu.

Ovaj roman se dotiče tema o kojima se mora pričati: ljubomori, posesivnosti i nasilju kako bi se sprečili i životnim odlukama i izborima, kako bi se promišljenije donosile. Podstiče nas na razmišljanje o tome kako i koliko životi, postupci i odluke naših roditelja utiču na naše sudbine, koliko su važni odnosi koje gradimo tokom života i koliko je potrebno da budemo u miru sa svojom prošlošću. 

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana

 

© 2024. Sva prava zadržana.

[mc4wp_form id="278"]