Odakle početi kada želimo da renoviramo svoj život? Ko nam može dati bolje savete za to od osobe koja živi u najsrećnijoj zemlji na svetu – Finskoj.

Mika Nousiainen poznati je finski pisac, novinar i scenarista. Ono što je karakteristično za njegovo pisanje je kombinovanje humora i ozbiljnih tema. Tako, satirično, napisan je i roman “Renoviranje života”. Moram priznati da sam se toliko smejala dok sam čitala ovu knjigu da me je boleo stomak. Često sam stavljala ruku na usta, shvatajući da mi je smeh neprimeren. Ali takvi su i Mikini junaci. Otkrivaju o sebi sve ono što bi drugi prećutali.

Mika ne piše o statistički srećnim Fincima. Naprotiv, njegovi likovi su usamljeni, izgubljeni i neostvareni. Autor svoje likove stavlja u najneverovatnije moguće komične situacije, prenaglašavajući njihove pogrešne izbore i nezadovoljstva. I dok se sa jedne strane smejete do suza, s druge strane shvatate koliko je Mika oštar u kritici savremenog društva i modernih trendova koji otežavaju svakodnevicu samcima, parovima, roditeljima i deci.

Glavni junak i pretežni narator, Sami, očajnički želi da postane otac, ali to mu nikako ne polazi za rukom jer ne može da pronađe odgovarajuću partnerku. Kamen pripovedanja kreće da se rola s vrha, početka priče sahranom Samijevog oca na koju ne dolazi njegova tadašnja devojka. Kada je nakon sahrane ugleda kako ispred svog stana skače na motor i odlazi sa nepoznatim momkom, Sami ljutito šutira i ruši parkirane motore što navlači na njega bes grupe motoraša koji ga progone i prete da će ga ubiti, a kamen Samijeve sudbine nezaustavljivo juri ka provaliji.

Njegovi prijatelji takođe prolaze kroz teške periode – Markus se nosi sa depresijom svoje supruge dok samostalno brine o tri ćerke, a Pesonen nema svoj život jer ga je podredio brizi o teško bolesnim roditeljima. Sestra Hena i nakon petnaest godina braka ne uspeva da dobije decu. A i u celom tom procesu i u braku je usamljena.

Svi oni u tim izazovnim situacijama posežu za savetima na blogu pod nazivom “Renoviranje života”. Ovaj blog vodi “savršena supruga i majka” i propagira moderne, snobovske trendove samopomoći.

Sve ove kulise ruše se na tragikomičan način, ali nikako omalovažavajući. Ta granica je lepo postavljena.

Mika bajkovito završava priče svojih junaka poentirajući da renoviranje/ promene moraju krenuti iznutra. Samo tako možemo kreirati ne savršen život, ali onaj u kom ćemo istinski biti srećni.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana