“Vegetarijanka” južnokorejske nobelovke Han Kang počinje snom – uznemirujućim i krvavim. Ova noćna mora pokreće unutrašnje osipanje glavne junakinje, Jong-he, ali i razotkrivanje sveta oko nje: porodičnog, društvenog, muškog.

Sve vreme čitanja uhodilo me je pitanje:
Da li su snovi naličje jave, prozor u našu podsvest ili putokaz ka suštinskom ja?

U društvu poput južnokorejskog, u kom se poslušnost podrazumeva, a neodstupanje od običnosti smatra vrlinom, odluka Jong-he da prestane da jede meso deluje kao skandal, kapric, ludilo.

Da li je san bio putokaz, podstrek da Jong-he kaže „NE“ – telom, ćutnjom, gladovanjem?

Sama radnja, ali i način na koji je Han Kang ispripovedala ovu priču, potpuno su me zaposeli. Posebno zato što se pripoveda iz tri glasa – muževog, deverovog i sestrinog – čineći tako glavnu junakinju gotovo nevidljivom, a upravo time i najprisutnijom.

Telo Jong-he postaje polje borbe, projekcija, žudnje, nasilja, otpora. A mi, čitaoci, svesno ili ne, postajemo deo tog posmatranja.

Nikada neću zaboraviti užasne scene poput one kada otac pokušava da je prisili da jede meso. Ne toliko zbog fizičkog nasilja, već zbog hladnoće kojom se ono opravdava. Zbog načina na koji se svi oko nje trude da održe “normalnost” – tako što je silom vraćaju u formu žene kakva bi, po njima, trebala da bude.

“Vegetarijanka” je roman o granicama – telesnim, psihičkim, društvenim. O onima koji pokušavaju da ih sačuvaju – i o onima koji ih pređu i više ne mogu (ili neće) da se vrate.

Mislim da ću dugo, dugo nositi osećaj ove knjige.
Da ću još dugo promišljati o pitanjima koje mi je probudila:
Šta je ludilo? A šta oslobođenje?

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana