Introm pod nazivom “Stragl” (Borba) Davor Radulj nas uvodi u svoju zbirku pripovedaka “Pomerena frekvencija” koja je ušla u uži krug za književnu nagradu “Voja Čolanović” Srpskog književnog društva. Ovim prikazom želim mu sreću u tome i odajem počast na kvalitetnom doprinosu ovom zapostavljenom žanru.

Autor me je uvodom i udarcima koje prima njegov književni lik žestoko prodrmao i provozao avangardnim vozom kroz različite frekvencije snova ili možda jave, propraćene fragmentima muzike, pesama i stihova. Tako prodrmana, podigla sam gard i pripremila se za još udaraca, a onda ostala iznenađena minijaturama koje su usledile. Velikim svetovima u malim redovima. Na ultrakratkim talasima – kako glasi naziv prvog poglavlja.

Efekat ovih kratkih priča izuzetno je snažan i pruža produženo dejstvo promišljanja i užitka pročitanog.
Pomerivši frekvenciju na srednje talase u istoimenom drugom poglavlju, autor nam produbljuje svet svojih likova zadržavajući svoj specifičan stil koji karakteriše faktor iznenađenja za čitaoca, tvist koji unosi neočekivanu dinamiku. Svaku narednu pripovetku čitala sam pitajući se: Da vidim šta je sada smislio?

I dok je u prvom poglavlju naracija pretežno u trećem licu, ali nekako blizu perspektive glavnih junaka što nam omogućava duboko zaranjanje u njihove svetove, u drugom poglavlju srednjih talasa naracija je pretežno u prvom licu. I to pripovetke čini još intimnijim i realističnijim.

Većina likova su ogorčeni otpadnici društva ili revoltirani otpadnici sopstvenih duša. Ljudi okovani teretom prošlosti.

“Prošlost je najteže sidro.”

Koliko su mi se dopale minijature, toliko mi je bilo žao što neke priče srednjih talasa nisu razvijene u roman. Kao na primer “Soba 4” čiji junak dospeva u zatvor. Zbog načina na koji je dočaran njegov unutrašnji svet, atmosfera mračne i zagušljive ćelije prepune opasnih zarobljenika u obeščovečenim uslovima i obeščovečenih umova, poželela sam da saznam dalji razvoj radnje i tih likova.

Muzika je inicijator Davorove kreativnosti. Čućete muziku R.E.M, Chris Rea, Dire Straits, Morrissey, Pixies… Skoro svaka pripovetka propraćena je nekom melodijom, stihovima, književnim odlomcima ili scenama iz filmova. Pomeranjem frekvencije, u istoimenom trećem poglavlju, sa jedne pesme na drugu, otkrivamo jedan novi svet nastao u samoći glavnih junaka i njihovih skrovišta.

“Samoća je jedini prijatelj koji će ti iskreno reći sve.”

Šćućureni u svojim skrovištima duše, Davorovi likovi bore se sa svojim strastima, prljavim mislima, neostvarenim lošim odnosom sa ocem, apsurdom rata, čežnjama i, ono najteže, sa sobom.

“…život ipak ima sopstveni put, neshvatljivu strategiju, a bez samilosti, opraštanja i pomirenja ne bismo imali mogućnost da se vratimo sebi, čoveku…”

Davor se vešto služi obrtima u radnji, ali i metaforama koje demonstriraju moć kreatora – pisca i veličanstvenu snagu književnosti.

Uživajte na svim frekvencijama ove zbirke i čitajte s radošću,
Vaša Tatjana