“Ironwoman” Đurđice Orepić jedna je od najboljih i najinspirativnijih knjiga koje sam pročitala u 2024. godini. Postoje knjige koje nas pomere iz korena, podsete da je život čudo i da je svaki novi korak prilika za promenu. Upravo takva je Đurđičina knjiga.

“Ironwoman” nije samo priča o sportu, trčanju ili medaljama, ona je priča o snazi duha, upornosti, neustrašivosti i ljubavi prema životu.

Đurđica Orepić je Porečanka, majka troje dece, koja je živela uobičajen, ispunjen život sve dok se nije suočila s velikim gubitkom – smrću supruga. Tada je ostala sama s prazninom koja bi mnoge zaustavila. Ali ne i nju.

U 47. godini, umesto da dopusti da život prođe pored nje, Đurđica je napravila neverovatno hrabar korak. Iako se do tada nikada nije bavila sportom, posle jedne naizgled bezazlene opklade, obula je patike i počela svoju trkačku avanturu. Iako niko nije verovao u to, Đu je istrčala najpre polumaraton, prvi, drugi, treći, zatim maraton, tačnije sve poznate maratone, a onda se oprobala i u triatlonu. I ne samo oprobala, već je u svojoj pedesetoj godini postala Ironwoman – žena koja savladava najteži triatlon na svetu, i to ne jedanput. 2021. godinu završila je kao najbolje rangirana takmičarka na svetu u svojoj kategoriji, u konkurenciji 1650 žena koje su uspešno završile trku Ironman.

“Ironwoman” jeste priča o Đurđičinom sportskom uspehu, ali i, mnogo više od toga, priča je o suočavanju sa tugom, izlasku iz zone komfora i pronalaženju snage u sebi kada se čini da je nema. Uprkos tragediji koja ju je zadesila, Đurđica je otvorila svoje srce za ljubav i pronašla partnera koji joj je oslonac na svakom polju. Njegova podrška bila joj je dodatni vetar u leđa dok je ostvarivala snove koje je nekada smatrala nedostižnim.

Đurđica nas uči da život nije ograničen godinama, da je svaka prepreka prilika za rast i da je moguće prevazići sopstvene granice.

Đurđica svojim primerom pokazuje da čak i kada se čini da je sve izgubljeno, život može ponovo zasijati. Sa svakim kilometrom i svakim izazovom koje i danas u svojim šezdesetim godinama pred sebe stavlja, ona nas podseća da smo uvek sposobni za više, mnogo više nego što mislimo.

Đurđica kaže: “Život je čudo, ako ga živiš.” Zato ne čekajmo, živimo ga. Ova knjiga će vas sigurno inspirisati da i vi pomerite svoje granice i postanete sopstvena Ironwoman – ili Ironman. Mene zaista jeste!

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana