Čitajući  “Devojku s pomorandžama” uverila sam se da nikada neće proći dovoljno vremena, da se umanji bol zbog nedostajanja dragih ljudi koji su nas napustili. Oni su sveprisutni u svakom danu naših života.

Georg je petnaestogodišnji dečak koji dobija pismo od oca, koji je preminuo kada je dečak imao četiri godine. Otac je napisao dirljivo i emotivno pismo o misterioznoj devojci s pomorandžama. Pismo budi Georgova sećanja iz najranijeg detinjstva i pomaže mu da bolje spozna sebe, upoznajući svog oca na način na koji nije imao priliku.

Ovo je predivna priča o potrazi za pravom ljubavi, o hrabrosti i upornosti da se istraje u svojim ciljevima.

U ovom kratkom romanu, majstor filozofije, Justejn Gorder, me je na nenametljiv način naveo da razmišljam o sebi, o životu, o propuštenim i nepropuštenim prilikama i o tajnama univerzuma. Sigurna sam da će i vas dotaći i ako u ovom trenutku stojite pred težim putem, ohrabriti vas da zakoračite njime i krenete na put sreće i ljubavi.

Čitajte s radošću
Vaša Tatjana