Kakvo je ovo bilo putovanje kroz ledene islandske visoravni! Nisam imala nikakva očekivanja jer do sada nisam čitala ništa od Irse Sigurdardotir, ali „Plen“ me je baš zatekao, u pravom smislu te reči. 

Pre svega, jer je ovaj triler neverovatno uzbudljiv, napet i neizvestan, a toliko filmičan da sam sve scene videla pred očima. Osećala sam hladnoću na koži, ali i jezu. 

Kada nastupe napete scene, potpuno sam gubila osećaj da čitam, bila sam u tim scenama. A, verujte mi, prilično su jezive. 

Za to je zaslužna Irsina precizna naracija i dobro izgrađeni likovi, kao i način na koji gradi zaplete i još više rasplete.

Radnja se odvija paralelno u sadašnjosti, tokom potrage za grupom ljudi nestalih u surovom krajoliku i vremenskim uslovima, i u prošlosti, pre nemilih događaja. 

Sve vreme čitanja pratila me je nelagoda, jeza i povremeno ubrzano lupanje srca, baš kao da sam i sama plen!

Ovo je bilo upoznavanje s autorkom „s neba pa u rebra“ i moram priznati da je ovo ona vrsta nelagode koja traži još!

Čitajte s radošću, ali neka vam svetlo ostane upaljeno,
Vaša Tatjana