Roman Valeri Peren “Sveža voda za cveće” prelepa je i dirljiva priča o ljubavi, prijateljstvu, ali i o tajnama, gubitku, bolu i tuzi. 

Jako ćete voleti lik Violete Tusen, žene koju su svi napuštali, a koja je, uprkos tome, plenila dobrotom i ljubavlju. Njen lik se gradi kroz njenu i priče ostalih likova, međusobno povezanih, tako da imamo mogućnost da je upoznamo iz različitih perspektiva i zbog toga je njen lik tako celovit.

Violeta je odrasla je bez roditelja, ljubavi, doma, selili su je iz jedne hraniteljske porodice u drugu. Napuštanje je pratilo od samog rođenja. Tražila je utočište gde neće biti na smetnji i gde neće uznemiravati nikoga. Bio joj je potreban mir. Mislila je da ga je pronašla kraj svog muža, Filipa. Ali i kraj njega se osećala napušteno i pre nego što se to zaista dogodilo.

Nakon neispunjenog i nesrećnog života sa Filipom uz zvuke vozova za čiju su rampu bili zaduženi, našla je svoj mir i utočište kao čuvarka groblja u jednom malom gradu u Burgonji. Uživala je u tišini, u svom poslu, u održavanju grobova, svojoj bašti. Svojom toplinom i lepom rečju, znala je da uteši ožalošćene i da im ublaži bol. Divili su se njenoj saosećajnosti i poštovanju koje je ukazivala prema njihovim pokojnicima. Konačno je svela svoj život na manju meru bola. Nikome više nije bila na smetnji. Stekla je iskrene prijatelje i imala je savršene komšije koje ništa ne zahtevaju i ništa im ne smeta jer su pokojni. 

Sve do jednog dana, kada njen mir narušava dolazak detektiva, Žilijena Sela, sa namerom da usliši poslednju želju svoje pokojne majke da počiva kraj njemu nepoznatog čoveka. Ljubavna priča Žilijenove majke otključaće mnoge tajne, ali i Violetino slomljeno srce prepuno tuge.

Ova priča je ispripovedana iz različitih vremenskih linija koje se ukrštaju i imaju zajedničke imenioce, a to su tuga, strast, čežnja, nada i tajne. Iako je okružena smrću, ova priča vrvi od života, a veo misterije i njegovo otkrivanje, učinili su ovo čitanje magičnim.

Čitajte sa radošću,
Vaša Tatjana