Negdi između dvi kave u dva dana, pročitala sam Tisjin roman u pričama “U malu je uša đava”. Parilo mi se na prvu, kako je ovi roman poseban. Osićaj me nije izda. Smijala sam se od srca proživljavajući sa malom njeno odrastanje u Splitu, prepuno ljubavi, topline i smiha. A najviše mi se dojmia život bez priše pokraj bake i dida! Kakav vrtić i socijalizacija! Tisja se učila životu slušajući ćakule svoga dide i njegovih kompanjona u Hajduka. A na kafama kod bake sa susidama iz portuna i sa novim pikanterijama bilo je za naučit priko glave!

Nije did da oka skinut s male, ne bi li joj vlas s glave falila! Drža ju je podalje od svi opasnosti i što je više moguće od nepametnih roditelja koji bi dite mogli samo upropastit! 

Kad bi se Tisja makar malo pripala, zovnila bi dida i on bi dolitia i obračuna se s kim god je tribalo. Savršeno nesavršeni, pravi pravcati od krvi i mesa, uvik tu za podršku, bilo kaki ugođaj i lipu reč, baka i did bili su Tisjini anđeli čuvari kako onda, tako i sada.

Ne zamerite mi na mom lošem dalmatinskom, zanelo me Tisjino pisanje i sećanje na vremena naših milih baka i deda, na bezbrižno detinjstvo, na vreme kada mašti i idejama za igru nije bilo kraja! 

Takva je Tisjina knjiga, topla, razigrana, blentava i prepuna ljubavi! Pročitala sam je sa osmehom na licu i toplinom u srcu, divila se ovoj multitalentovanoj umetnici i njenim ilustracijama koje su ovoj knjizi dale poseban ton. Sa suzom u uglu oka uživaćete u crtama iz Tisjinog života, bićete razgaljeni, nasmejani i poželećete da čvrsto uhvatite u pravi ili misleni zagrljaj te naše voljene zaštitnike našeg detinjstva!

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana