Sofija Segovija
“Pčelinji žamor”

Prelepo! Očaravajuće! Ne znam da li ću naći dovoljne reči da opišem tu lepotu i magičnost ove knjige, ali pokušaću.

Sofija Segovija, meksička autorka, dobranim razlogom osvojila je internacionalnu scenu svojim romanom “Pčelinji žamor”.  Posebnu pohvalu upućujem Aleksandri Matić za sjajan prevod sa španskog. Sve vreme čitanja, imala sam osećaj da je ovaj roman napisan baš na našem jeziku.

Inspirisana istorijskim i realnim događajima koji su se zbivali u oblasti citrusnih plantaža na severu Meksika, Sofija priča priču kojoj dodaje fantastične likove i događaje što će od ovog romana stvoriti čaroliju. Retrospektivno pripovedanje u 1. i 3. licu, skriva malu tajnu za koju će biti potrebno više poglavlja da se razotkrije, ali ne čini čitanje napetim, naprotiv, iskrenost pripovedanja, čini da imamo osećaj kao da nam priču pričaju stvarni ljudi.

Radnja je smeštena u period od 1910. godine pa nadalje na jednoj hacijendi u malom meksičkom gradu, Linaresu, i prati vrednu i imućnu porodicu Morales. Njihovi životi iznenada se potpuno menjaju, kada stara dojilja nana Reha pronalazi napušteno dete i dovodi ga u kuću. Iako je nana Reha, othranivši mnogo dece, dane provodila ljuljajući se na svojoj stolici i gledajući u daljinu, čekajući, kako su svi mislili, svoj kraj, ona je poživela još dosta i ostvarila sa ovim detetom posebnu vezu, koja ih nikada nije napustila. Kao da je celog života baš njega čekala.

Sve u vezi sa ovim malim dečakom, od prvog susreta bilo je neobično. Kada su pronašli bebu, Simonopija, kako su ga nazvali dobrodušni Moralesovi koji su ga i usvojili, bio je potpuno prekriven pčelama i imao je deformitet gornje usne i nepca zbog čega su ljudi govorili da ga je poljubio đavo i da je proklet. Ipak, ovo dete imalo je natprirodni dar. Iako nije pričao sa ljudima, komunicirao je sa svojim pčelama koje su ga uvek i svugde pratile i imao je dar da predvidi određene događaje. Pa i da se umeša i spreči neke od njih.

Došavši u živote Moralesovih, kao anđeo čuvar, unosi toplinu, ljubav, ali i neprilike zbog ljudi koji nisu dopustili da ga vide stvarno. Zavist u očima tih ljudi, pothraniće zlo koje će ostaviti ogromne posledice na likove naše priče, ali i na nas, čitaoce.

Simonopio svojim darom i velikim srcem spasava voljene od španske groznice. Scene epidemije gripa i razmere ove globalne tragedije izuzetno su potresne. I ovde ne mogu, a da se ne osvrnem na aktuelno pandemijsko podudaranje ovog dela priče koje je radnju učinilo još životnijom i stvarnijom. Ali je, svakako, stradanje tada, bilo masovnije i strahotnije, a samim tim, Simonopijevi postupci anđeoskih razmera. 

Otkrila sam vam samo delić ovog istorijskog romana uokvirenog magijskim realizmom jer želim da sami doživite ovu srceparajuću priču u kojoj je magija utkana u svaku reč.

Kada sam pročitala poslednju stranicu ove knjige, zatvorila sam je i sedela u tišini. Dirnula me je na mnogo nivoa, rastužila, obgrlila toplinom i rasplakala. “Pčelinji žamor” će sigurno biti u mom najužem izboru najboljih pročitanih knjiga u 2022. godini, ali i doživotno urezana u moje srce. 

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana

 

© 2022. Sva prava zadržana.

[mc4wp_form id="278"]