Mladen Jakovljević
“Kad se vratim”

Ponor bola zbog gubitka dragih ljudi beskrajan je. Čeljusti tuge, bola i besmisla zjape iz svakog kutka ožalošćenog života, preteći da progutaju i povuku za sobom, one koji ostaju. 

Upravo takav bol pokretač je radnje romana “Kad se vratim” Mladena Jakovljevića. I to ne jedne radnje, nego dve. One se pripovedaju paralelno, naizmenično. Prva u sadašnjem trenutku, a druga u prošlosti. U početku deluje kao da je bol gubitka jedina nit koja ih povezuje. Dominantnom motivu prolaznosti, suprotstavlja se Gučevo, kao simbol postojanosti, u oba pripovedna toka. Na prvu, deluje, da je ovo prostorno poklapanje nasumično. Ali samo tako deluje. Kao i sve u ovom romanu. Otkrivanje radnje toliko je uzbudljivo i neobično, da se knjiga ne ispušta iz ruku.

Iako knjigu čitamo od početka ka kraju, poglavlja su numerisana obrnuto i na to nisam obraćala pažnju sve do jednog trenutka u radnji, trenutka spoznaje uzročno-posledičnih veza, kada sam se bukvalno vraćala ka početku, kako bih razjasnila sebi uvezanost priča i kako bih se divila veštini takvog pripovedanja. A utkani elementi fantastike ovom Mladenom romanu daju posebnu draž.

U prvoj priči koja se dešava u sadašnjosti pratimo tok svesti ožalošćenog čoveka zbog gubitka voljenog brata. I nije on izgubio samo brata, nego i sebe, smisao svega, razlog da nastavi dalje. Istaknuti su izazovi modernog društva i porodice kojoj zbog jurnjave preti isticanje vremena i pre nego što se ono zaista dogodi.

Sa druge strane pratimo priču skromne seljačke porodice koja živi tradicionalno, vođena 

kako hrišćanskim, tako i paganskim uverenjima i sujeverjem. Kada sudbina reši da oduzme majci dete, ona je spremna na sve kako bi to sprečila. A posledice njenih postupaka biće dalekosežne. 

Između ova dva toka priče, javlja se još jedan, međutok svesti zaglavljene između dva sveta.

Nepravično bi bilo da prepričavam radnju ovog romana, ona mora da se doživi. Ovo je prvo delo Mladena Jakovljevića koje sam pročitala, tačnije, progutala za dva dana i koje me je, malo je reći, oduševilo. Predstoji mi njegova hvaljena knjiga “Izbledele duše”, kojoj se nakon ovakvog fenomenalnog čitalačkog iskustva, beskrajno radujem!

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana

© 2022. Sva prava zadržana.

[mc4wp_form id="278"]