Dirnuta sam. Potresena. Ganuta lepotom pisanja Mire Furlan, višedimenzionalnošću i raskošnošću njenog umetničkog talenta. Iako sam ovu naoko obimnu autobiografiju “Voli me više od svega na svijetu” pročitala u samo nekoliko dana, znam da ću u Mirinom tužnom svetu živeti još dugo, dugo.. Takav isti osećaj nosila sam i još uvek nosim nakon davnašnjeg čitanja knjige Žarka Lauševića “Godina prođe, dan nikada”.

Sećam se Mirinog lika iz filmova koje sam gledala kao dete “Lepota poroka”, “Otac na službenom putu”, “Braća po materi”. Još tada sam znala da ne gledam samo sjajnu glumicu, već smelu, snažnu i hrabru ženu. Njen talenat, glas, stas i pojava nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. A  neretko, lepota i talenat dolaze kao prokletstvo, ne praštaju se. 

Ovo je dirljiva i potpuno iskrena Mirina ispovest napisana pre svega svom sinu, Marku, kako bi je bolje razumeo zbog svega što je u životu prošla, a onda i samoj sebi, iz istog razloga. I, verujem, da bismo i mi Miru još bolje razumeli da je ovu knjigu napisala na maternjem jeziku, a ne na engleskom, ili možda i ne bismo. Upravo u toj dilemi leži Mirina životna. Ne, ko je ona, jer od sebe nikada nije odustala, nego kome i gde pripada.

Mira je odrasla u porodici jevrejskih, srpskih, hrvatskih i italijanskih korena. Njena vera je bila ljubav! I od nje nije mogla niti želela da odustane. Sve što želela, od ranog detinjstva, bilo je da bude prihvaćena i voljena, više od svega na svetu. Od ljubavi nije odustala čak ni onda kada su mnogi od nje to očekivali, a u ime izmaštanog poretka. Pod prisilom, pritiskom, pretnjom. 

Glumeći Antigonu, Mira Furlan nije mogla ni da nasluti da će i ona postati simbol nemoćnog pojedinca u sukobu sa vlašću, tragična junakinja našeg vremena. I nije samo vlast ta koja je od Mire načinila kolateralnu ratnu štetu, to su i ljudi i “prijatelji” zaneseni ratnom propagandom, uplašeni za sopstveni status u društvu. 

Ostavši bez domovine, prijatelja i posla u svom drugom domu, Hrvatskom narodnom kazalištu, javno razapeta, medijski linčovana, zakonski obespravljena i emotivno skrhana, Mira napušta Zagreb i Beograd, dva grada koje je smatrala svojima, i emigrira u Sjedinjene Američke Države. 

Od najslavnije glumice bivše Jugoslavije, postaje prosečna američka građanka koja radi kako bi preživela i platila mesečne troškove. Pokušava da se podigne kao feniks iz pepela, i kao glumica, i kao žena, ali na tom putu konstantno je prate gubici, licemerje i neprihvatanje. Kao da je praćena senkom svoje nepravedno okrivljene prošlosti, vukla se kroz život. I kada je ostvarila glumački uspeh u Americi, nije mogla da se otrgne poljuljanom samopouzdanju i želji i potrebi da bude prihvaćena i voljena. 

Na nebu mira i ljubavi koje je izgradila na svojim plećima sa svojim voljenim čovekom, Goranom, u svom domu u Los Anđelesu, zasijala je za Miru najsjajnija zvezdica, njihov sin Marko. Voljena više od svega na svetu, Mira se preselila u nezaborav, ostavivši dubok trag svoga postojanja. Trag bola i nepravde, trag zvezdanog sjaja i talenta, trag beskrajne ljubavi…

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana