Sto godina Leni i Margo” emotivan je i magičan debitantski roman Merijen Kronin.

Glavne junakinje, Leni i Margo, srodne su duše koje povezuje dosta toga: bolna sećanja, dobrota, želja za životom i osuđenost na smrt. Najveća, ali najmanje bitna razlika među njima su godine. Margo ima 83, a Leni 17. Zajedno imaju 100 godina. 

Obožavala sam lik Leni. Ona je sedamnaestogodišnja devojčica koja boravi u Glazgovskoj kraljevskoj bolnici, na odeljenju za neizlečive bolesti. Iako je svesna da umire, ova iskrena, čista i radoznala duša željna je da otkrije još mnogo toga. Sa ocem Arturom, bolničkim sveštenikom, uspostavlja poseban i topao odnos zahtevajući od njega odgovore na filozofska pitanja. Njena pronicljivost, mudrost, snaga, životnost i zrelost ostavljale su me dirnutu i bez reči.

Margo je starica koja se nalazi u istoj bolnici zbog srčanih tegoba. One se upoznaju na časovima slikanja i tu započinje jedno divno prijateljstvo koje se suprotstavlja Leninoj usamljenosti.

“Zbog tebe je umiranje postalo mnogo zabavnije nego što bi trebalo da bude.” 

Leni je ta koja primećuje da njih dve u zbiru imaju sto godina i dolazi na ideju da učine nešto kako bi ostavile trag svog postojanja; da oslikaju sto slika, sto epizoda iz svojih života. I tako počinjemo da otkrivamo njihove životne priče koje će ih još više zbližiti i taj odnos će obema pružiti porodičnu bliskost koju nisu mogle da predvide.

Iako od početka znamo da je smrt neizbežna, ovaj šarmantan roman odiše optimizmom, vedrinom, avanturama, duhovitošću i radošću. Čitanje ove knjige rastopiće vas jer slavi život i sve ono dobro u ljudima što čini život vrednim življenja.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana