Čitajući zbirku priča “Pramatere” Marijane Čanak odlutala sam u svoje detinjstvo obojeno šarenim haljinama mojih baka, mirisom hleba iz peći na drva, kozijim mlekom, maramama povezačama, keceljama, kačamakom i gibanicama. Prečešljala sam kompletan svoj ženski rodoslov i tako se jače uživela u čitanje. 

U Marijaninim pričama glavni likovi su žene-pramatere, bake, majke, sestre, ćerke i unuke i one nas pozivaju da i mi postanemo deo priča. A to je tako lako jer se u svakoj možemo pronaći. Priče odlikuje britak humor kojim su ušuškane bolne ženske istine. Žene u njenim pričama gube kontakt sa sobom, svojim sopstvom, svesno to radeći kako bi postale dobre ćerke, žene, majke, snaje.. Neke od njih su uspele da se otrgnu i vrate sebi, a neke su prihvatile takav život kao svoju sudbinu. 

Nakon čitanja ove zbirke pripovedaka Marijane Čanak, shvatićete zašto je ova autorka dvostruka dobitnica nagrade “Laza Lazarević” za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku. Budući mlad pisac, Marijana je tek počela svoju spisateljsku priču, a ja se radujem da ponovo budem njen saučesnik.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana