Svi mi koji smo čitali i voleli grčku mitologiju, znamo ko su bili nosioci moći i o kome je najviše mitova ispričano – o muškarcima, počevši od Zevsa, Posejdona, Hada, Hefesta pa sve do Heliosa, Apolona, Hermesa i drugih. Nemali je broj ženskih boginja i nimfi, ali nisu toliko bogato opisane.

Dug ženskim likovima grčke mitologije vratila je Madlin Miler u svojoj sjajnoj knjizi “Kirka”. Kirka koju pamtimo kao okrutnu vešticu koja zlostavlja moreplovce, predstavljena je dublje, emotivnije, krhkije, a u isto vreme i snažnije. I nije samo Kirka dopričana u ovoj knjizi, nego i ostali ženski likovi, kao što su Penelopa, Pasifaja i Scila.

Kirka, ćerka Helija, boga sunca, i nimfe Perseide, odrasla je u senci moćnih i nadmenih, roditelja, braće i sestara, kojima je rođenjem data titula i moć. Ona u svojoj ranjivosti, nesavršenosti i emotivnosti iznedruje i otkriva svoju moć, znanje i veštinu koje se plaše i najveći i oni koji su do tada mislili da su najmoćniji. 

U stalnoj želji za očevom naklonošću i ljubavlju braće i sestara, Kirka sve dublje tone u usamljenost i okreće se svetu smrtnika. Posegnuvši za nedozvoljenim, njoj zabranjenim veštičjim veštinama, Kirka otkriva svoju moć, zbog koje biva prognana na pusto, daleko ostrvo i osuđena na večnu samoću.

Na ostrvu Eji, Kirkina samoća postaje njena saveznica u gospodarenju i kroćenju divljih zveri i usavršavanju svojih okultnih veština koje od nje stvaraju legendu. Dolaskom Odiseja na njeno ostrvo, Kirka otkriva svoju slabost zbog koje je spremna na apsolutno sve.

Iako je priča smeštena u svet bogova i nimfi, ovo je priča za svaku od nas jer se možemo pronaći u njoj.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana