Karl Uve Knausgor
“U jesen”

Sa Knausgorovim delom upoznala sam se počevši od poslednje knjige “U leto” od četiri knjige eseja napisanih u slavu života koji se rađa, jeste i nestaje. Sećam se koliko mi je prijalo kombinovanje žanrova, kako je unosilo dinamiku u pripovedanje i razbijalo okvire kakve znamo. Sada nastavljam redom, iako je on, u slučaju ovih knjiga, potpuno nebitan.

“U jesen” je prva knjiga koju, sada već čuveni norveški pisac, Karl Uve Knausgor piše svojoj nerođenoj ćerki, četvrtom detetu, želeći da je upozna sa svetom na koji dolazi, vremenom u kom se rađa, a o čemu još ništa ne zna. I ne samo sa tim, nego i sa sobom, onakvim kakav je u trenutku kom piše, sa svojih četrdeset i pet godina. 

Eseji pisani baš u jesen, tokom septembra, oktobra i novembra, kako su i podeljeni, o jabukama,tišini, suncu, krevetima, ustima, dugmadima, očima i drugim jednostavnim stvarima i pojavama iz naše svakodnevice, kroz Uveovo sočivo otkrivaju nam svet u kom živi, način na koji razmišlja i vidi sebe, kao i istine o životu i svetu.

Važnost koju Karl daje svemu što ga okružuje, ukazuje nam na to da se njemu ništa u životu ne podrazumeva. Da on posmatra život kao čudo na koje smo dobili pravo i na ovaj način ispripovedao mu je odu punu zahvalnosti i ljubavi prema svemu što mu je dato!

Čitanje ove knjige navešće vas da temeljnije osmotrite svet kojim smo okruženi, da promislite o malim, jednostavnim stvarima koje imamo, a koje čine naš život ispunjenijim i lepšim.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana

 

© 2022. Sva prava zadržana.

[mc4wp_form id="278"]