Julijana Matanović
“Zašto sam vam lagala”

Sećanja na detinjstvo su nestabilna, pamtimo samo stvari koje su na nas ostavile najveći utisak. Ponekad pamtimo samo prepričana sećanja naših roditelja, usvojivši ih kao svoje. A ponekad preuzimamo događaje sa stranica najdražih knjiga i nesvesno njima dopričamo svoju priču. Takva sećanja Julijana Matanović iznosi u svojoj knjizi “Zašto sam vam lagala”. 

Kada je Julijana otvorila svoj drveni kovčeg koji je nasledila od bake, zapljusnuo me je miris talijanskog sapuna i otključao autorkina sećanja na detinjstvo u izlizanim Borovo cipelama i na dragog tetka u tamnoplavom šuškavcu sa mirisom spricera i Badelovog konjaka koji je svojom ljubavlju uspeo da je vine u neslućene visine. Sećanja na njega ušuškanog u Ambasador ćebe, greje ne samo Julijaninu dušu, nego i našu sećajući nas na neko drugo vreme kada je novac u sreći igrao sporednu ulogu.

Julijanini roditelji, dve mlađe sestre i brat pokušavaju da odu u Kanadu u potragu za boljim životom, a nju šalju da živi sa tetom i tetkom sa samo tri godine. Ono što Julijanini roditelji nisu znali je da sreću ne čini novac i skupa odeća, nego je dovoljno prišiti na nju barem jedno sasvim jeftino dugme za sreću.

Julijana slika celovite likove, iako se neki pojavljuju samo u jednoj od priča jasno sam mogla da ih vidim pa i one pokojne koji se smeše sa izbledele grupne školske fotografije. 

Da li su ovo Julijanina sećanja ili nam je lagala nadogradivši ih, potpuno je nebitno jer lakoća njenog pripovedanja opija i klizi iz priče u priču koje ne želimo da se završe jer su toliko prijemčive i tople čak i onda kada nas greju suzama.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana

© 2021. Sva prava zadržana.

[mc4wp_form id="278"]