Priče o svakidašnje nesvakidašnjim događajima Jovane Rebe i Jefimije Medić odvode nas na staze nepreboljenih ljubavi, neprijatnih susreta i situacija nakon razvoda, bračnih odnosa, ljubavi i seksa, samoće, trudničkog života i života uopšte. Pripovedajući po površini običnosti, naratorke nas uvode u dubine u kojima je suština svega onoga što čini život. 

Dok sam čitala priče mojih sugrađanki imala sam osećaj da sam na kafi sa svojim prijateljicama i da vodimo tako poznate isceliteljske razgovore. One koji su naizgled tako svakodnevni, a ustvari nas navode da se preispitamo. Jer emotivna umešanost u te razgovore je presudna, a u ovim pričama je, definitivno, ima jer ćete se pronaći u njima.

Dve prijateljice su se udružile u pisanju, kao beg od samoće, kao oslonac u stvaranju nečega većeg od njih samih. Tako se izrodilo 11 Jefimijinih i 9 Jovaninih priča. Slede odlomci da naslutite sve ovo o čemu sam vam govorila:

“Baba Jaga živi tačno iznad njih. Dva-tri meseca ranije joj je pozvonila na vrata, sa intrigantnim pitanjem: ,,Zašto beba plače?”
Da, zaista, zašto beba plače? Postoji milion odgovora na to pitanje, all roditeljima retko kada padne na pamet onaj pravi.” 

Odlomak iz pričkice “Majka”
Autorka: Jefimija Medić

“Zapravo, jako je nervira taj krevet. Puno su ga platili, ali čim su ga sklopili, bilo je jasno da nije uneo provansalski šarm u njihov sobičak. Baš obrnuto: u mračnom prostoru, ispunjenom kutijama, stolicama, dvema komodama i velikim garderoberom, tapacirani krevet boje lavande delovao je kao isečak tuđeg sna. Zato ga je gotovo zamrzela.” 

Odlomak iz pričkice “Lavanda”.
Autorka: Jovana Reba

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana