Knjiga Ivane Rokvić je praznik za sva čula. Dizajn korica je fantastičan i već na prvi pogled se oseti da je pisana i pripremana sa puno pažnje i ljubavi. Stranice romana “Zapisi crnog pera” mirišu na onaj Beograd u koji smo se nekada zaljubili i čije obrise i danas volimo.

Kako je vešto i pitko Ivana uklopila ljubavnu priču sa istorijskom pozadinom iste, preplićući sadašnjost i prošlost koje su uzročno-posledično povezane. Svi mi nosimo breme naših predaka i njihovih životnih odluka i postupaka. A kada je prošlost zakoračila u sadašnjost glavne junakinje, Manje, i sručila svoje teško breme, njen život je potpuno promenio smisao i smer.

Marija, Manja je jedna od onih beogradskih devojaka koje imaju svoj neobjašnjiv šarm, inteligenciju, zvrkastost, a ujedno i distanciranost. Baš takvu kao da je čekao Marko celi svoj život. Od prvog susreta svaki sekund koji su proveli pričajući, gledajući se ili vodeći ljubav je bio magičan, prepun strasti i činio je da sve nestane, a da samo njih dvoje postoje. Nažalost, nije ih bilo samo dvoje. Manja je imala momka Stefana, a Marko Anu. Niko od njih dvoje nije previše razmišljao o nedovoljnoj količini ili vrsti ljubavi u svojim postojećim vezama, dok nisu sreli jedno drugo i osetili šta znači zapravo nekoga voleti celim svojim bićem. Taman kada su rešili da se u celosti prepuste svojoj ljubavi i budu iskreni sa Stefanom i Anom, prošlost je pokucala na vrata..

Nakon čitanja knjige “Zapisi crnog pera”, poželećete da prošetate Beogradom, da udahnete gradski život ulica Vračara i Dorćola i posmatrate kako sudbina spaja nove ljubavi koje nestrpljivo čekaju susrete “kod konja”.

Čitajte s radošću
Vaša Tatjana