Goran Stojičić je još jednom pokazao da je virtuoz kratke forme. I kraće od kratke. Svoje priče svodi na minijature koje govore bez ijedne reči.

Goranovo pisanje o ljubavi kao početku i kraju svega osmelilo se i zadrlo na teritorije kojih se nije doticao u zbirci “Besani”. Njegova čulnost i seksualnost sada su u prvom planu. Ljubav o kojoj piše je bezvremena, srodnodušna, ona koja nastaje kada se sudare dva savršeno kompatibilna univerzuma, koja budi sva čula i koja čini da se osećamo jedinstvenim. Zbog te i takve ljubavi, Goran stvara nove reči jer postojeće ne mogu da iskažu sve ono što ona jeste. 

Neke od priča su stavljene u aktuelni kontekst – u doba korone, i to naravno, ljubav u doba korone. Jer ljubav je osnovni i sveprisutni motiv. Stojičićevi likovi se vole i po novom i po starom vremenu, iz svih uglova, zajedno čine nekraj, kreiraju večnost u jednom trenutku, nedostaju jedno drugom do iznemoglosti, love jedno drugom loše snove, njihova vođenja ljubavi se takmiče u lepoti, zajedno su dotakli nadbeskonačnost i stvorili ljubav.

Bićete očarani Goranovim talentom da u kratkoj priči razvije mini-roman sa takvom dinamikom i obrtima u radnji koji će vas učiniti besanim.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana