Petnaest godina nakon smrti velike Fransoaz Sagan, ona i dalje šarmira i intrigira svojim pisanjem. Zahvaljujući njenom sinu, pred nama je skriveno blago u vidu nedovršene, poslednje knjige Fransoaz.

“Četiri strane srca” roman je prožet emocijama, strašću i dramatičnim događajima. 

Velelepno imanje Kresonovih i na njemu prelepa kuća “Kresonada”, čine kontrast naspram njenih ukućana i njihovih ružnih odnosa.

Uobraženost, ravnodušnost i poluagresivnost stanara Kresonade proizilaze iz potpune nezainteresovanosti jedni za druge. Cela buržoaska porodica bila je promišljeno nepristupačna, neiskrena, hladna i bez srca.

Ludovik Kreson je od detinjstva bio lišen nežnosti i pomiren sa osećajem usamljenosti celi život se osećao kao bolesnik. A to je i postao nakon teške saobraćajne nesreće koju je jedva preživeo, na veliku žalost njegove supruge, Mari Lor, koja se već videla u ulozi mlade udovice. 

Kada jednog dana otac, Anri Kreson, čuje svađu, grubost i odbijanje Mari Lor njegovog sina, on odlučuje da uzme stvari u svoje ruke i povrati Ludoviku veru u sebe i svoju muškost. Veo emocija, boje, životnu energiju, uspavanu strast i preokret u bezličnim životima ukućana Kresonade uneće dolazak Fani, šarmantne majke Mari Lor.

Nedovršenost romana u trenutku kulminacije događaja, meni je samo pojačala doživljaj i ostavila intrigantan i mističan utisak, kakva je upravo bila Fransoaz koja je možda nesvesno dopustila da čitalac oseti slobodu njenog življenja i stvaranja i dopustila mu da domašta boemski završetak na svoj način. Ja već jesam. Red je na vas.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana