Jako volim knjigu Elizabet Gilbert “Jedi, moli, voli”. Čim se pojavila njena knjiga “Grad devojaka”, odmah sam je kupila, ali je zbog svoje obimnosti, odležala na polici, čekajući svoj red. Retko čitam sažetak, volim da se sama uvedem u priču. A ona me je instant teleportovala u burleskni Njujork, četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Životnu priču Vivijan Moris, osamdesetdevetogodišnjakinje otkrivamo na osnovu njenog obraćanja Anđeli, ćerki svoga prijatelja sa željom da joj objasni njihov odnos.

„Vivijan, s obzirom na to da mi je majka preminula, mislila sam da bi sad mogla da mi kažeš šta si bila mom ocu.“
“Samo bi on mogao da odgovori na to pitanje. A kako on sa ćerkom nije hteo da razgovara o meni, nije na mestu da ja Anđeli kažem šta sam mu bila.
Svejedno, mogu da joj kažem šta je on bio meni.”

I tako se Vivijan vraća u svoju daleku prošlost, kada je imala devetnaest godina. Otkrivamo da je odrasla u imućnoj američkoj porodici sa Juga, ali uprkos mogućnostima, interesovanje za studiranje bilo joj je izuzetno slabo, da ne kažem nikakvo. U svojoj baki je videla uzor i ona ju je naučila šivenju što će se pokazati kao jednoj od najvažnijih lekcija u devojkinom životu. Kako je potpuno podbacila na koledžu Vasar, roditelji je preko leta šalju u Njujork kod tetke Peg koja je bila upravnica Teatra “Lili”. Vivijan se na prvi pogled zaljubila u Njujork, a Peg je bila prva slobodoumna osoba u njenom životu. Osetivši glamurozni život bez ograničenja i nadgledanja odraslih, život sa umetnicima, harizmatičnim glumcima i šougerlama, Vivijan podleže izazovima mladosti i čini nepromišljene greške zbog kojih će se doživotno kajati.

Elizabet Gilbert veoma opširno, ali živopisno, interesantno i uverljivo opisuje prvu polovinu života mlade Vivijan. Glamur i blještavilo Njujorka četrdesetih i pedesetih godina predstavljeno je u punom sjaju, a tome je doprinelo temeljno istraživanje koje je autorka sprovela pišući ovaj roman. Životni put Vivijen bio je popločan greškama iz kojih je učila, sazrevala i postala osoba koja ume da oprosti i isceli sebe, ali i druge.

Poslednjih pedeset strana knjige odmotava se klupko Vivijeninog odnosa sa Anđelinim ocem, noseći teret prošlosti koji se ne može izbrisati i ispraviti, ali se može naučiti živeti sa njim.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana