Iako, na prvu, roman “Pariz te nikada ne pušta” Elen Feldman zvuči kao ljubavni, zapravo je antiratni roman. U pitanju je priča o borbi za opstanak u surovim, neljudskim, ratnim uslovima, o identitetu, o zabranjenoj ljubavi u sveopštem ludilu rata, o grehu, o spremnosti da se uradi sve kako bi se sačuvao život deteta.

Radnja prati Šarlot i njenu ćerku Vivi paralelno u dva vremenska perioda, za vreme Drugog svetskog rata u Parizu, i u Njujorku 1950-ih godina. 

U okupiranoj Francuskoj, mlada Šarlot ostaje udovica, i zajedno sa svojom prijateljicom Simon vodi knjižaru svoga oca gde pokušavaju da obezbede svojim ćerkama osnovne namirnice koje su postale dragocenost za sve ljude poput njih, za Jevreje. Strah od deportacije postao je sastavni deo njihovog života. Ljudi su u panici i neizvesnosti za svoju sudbinu počeli da gube zdrav razum i da prijavljuju jedni druge zbog saradnje sa okupatorima. Zato je i Šarlot zazirala od svakodnevnih dolazaka u knjižaru mladog nemačkog oficira, Džulijana. Budući po struci lekar, Džulijan je primetio neuhranjenost i slabost male Vivi i počeo je da im donosi pomoć u vidu hrane i lekova. Uprkos gnevu koji je osećala prema oficiru, Šarlot počinje da prihvata pomoć, ali i da gleda Džulijana drugim očima.

Paralelno sa ovom razvija se radnja u posleratnom periodu u Njujorku gde Šarlot i Vivi pokušavaju da izgrade novi život, novi identitet, da otkriju tajne svoje prošlosti, ali i da se pomire sa njom. Šarlot počinje da radi u izdavačkoj kući očevog prijatelja i pokušava da živi normalan život, ali progone je izbori i odluke koje je morala doneti za vreme rata. Peče je tajna koju je krila od svih. A, kao so na ranu, sada tinejdžerka Vivi želi da sazna više o svojoj prošlosti, o svome pokojnom ocu, svojoj religiji, ali i o životu koji su živele u Parizu. I tajna prestaje to da bude…

Iako mi je nedostajalo u ovoj priči punoće, i rasplet sudbine Simon, koja mi je posebno drag lik,  dopadalo mi se promišljanje o težini naših životnih izbora i posledicama koje oni nose, o snazi majčinstva i želji da se zaštiti dete po svaku cenu. Definitivno mi nije nedostajalo emocija, jer nećete ostati ravnodušni prema ovoj priči i zadržati suze.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana