Pročitavši knjigu “Gotovo je sa Edijem Belgelom” na mene se sručila ogromna količina bola koju nosi neprihvatanje različitosti.

Edi Belgel je autoportret autora i utoliko teže mi je bilo čitanje ovih stranica. Edi je satkan od bola i patnje zbog svoje “izopačenosti”. Sve što je želeo je da bude pravi muškarac u očima svog oca, porodice, drugara i meštana sela u kom je odrastao. Njegovo biće i telo se suprostavljaju tim željama. Svakodnevno ga izneveravaju izfeminizirani pokreti tela i ruku i piskutav glas. Zbog toga ćutke trpi nasilje vršnjaka ne bi li smanjio glasine koje su već bile sveprisutne. Na sve načine pokušava da bude kao drugi i da bude prihvaćen, iako u dubini duše zna, da su pokušaji u neskladu sa svim onim što on zapravo jeste.

Boleće vas Edijev bol jer se sve to zaista dogodilo i dešava se svakodnevno.

Ovaj roman je opomena svima nama da imamo više sluha i da otvorimo svoja srca i um za sve ljude ovog sveta jer smo svi mi jedno.

Čitajte s radošću
Vaša Tatjana