Džumpa Lahiri, dobitnica Pulicerove nagrade za književnost, preselila se 2011. godine u Italiju i to nije promenilo samo njen svakodnevni život, nego i njen život pisanja. Počela je da piše na italijanskom jeziku i “Prebivališta” su objavljena 2018, a 2021. prevela je i izdala ovu knjigu i na engleskom jeziku. Pisanje na nematernjem jeziku je izuzetno teško i utoliko me je više oduševilo to kako Džumpa koristi jednostavne, neusiljene reči da opiše najdublje emocije. 

Protagonistkinja ovog romana je neimenovana žena koja ima 45 godina. Ona živi u neimenovanom gradu u Italiji, profesorka je na fakultetu i profesionalac u usamljenosti. Njeno prebivalište je nestalno. Ona je stalno u pokretu, u iščekivanju ili da stigne, ili da se vrati, ili da ode daleko. 

“Postoji li neko mesto gde nismo u prolazu?”

Ona posećuje psihoterapeuta kom priča o svom lošem odnosu sa majkom i preranom gubitku oca, o nedostatku njihove ljubavi i pažnje u detinjstvu. Ona želi da bude uzorna ćerka i onda kada to više niko od nje ne očekuje. Ona nema dece. Ona ima “njega” koji joj s vremena na vreme pokloni pažnju i nežnost. Ona je prijatelj koji ume da sluša. Ona je neko ko se isceljuje pišući. 

Ona posmatra svet oko sebe i u sebi, ljude i sebe u odnosu na druge i tako vodi dijalog sa svetom oko sebe i sa sobom. Neverovatnom moći zapažanja slika portret svog života. Minijature života slažu se kao puzle i to one u 3D-u. I te ulice, kafići, prodavnice, trotoari, pijace, restorani, plaže i parkovi, prebivališta potpuno su jasni pred našim očima. Kao i njeni osećaji dok korača njima. 

Ovo je pre svega roman o usamljenosti. Ali to ni u jednom trenutku nije usamljenost koju sažaljevamo. I u svakom od poglavlja neko od nas može se pronaći, ja jesam. Nedostatak radnje, ostavlja prostora našim mislima da promislimo i prihvatimo to da je samoća sastavni deo našeg života. I da od nje ne treba bežati. Naprotiv, samoća je odlična kada smo svesno napravili taj izbor, kada znamo da sami raspolažemo svojim vremenom i da smo u miru i ljubavi sa sobom baš takvima kakvima jesmo.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana