“Dovoljno hladno za sneg” Džesike Au roman je koje je osvojio nagradu Novel Prize kao delo koje pomera granice ove književne forme. 

Iako je delo nevelike sadržine, vrlo ciljano i snažno govori o odnosima koje ostvarujemo sa drugim ljudima koji oblikuju naše živote. Ovaj roman je jednostavan za čitanje, ali istovremeno je bogat i zamršen.

Naratorka je ćerka koja sa svojom majkom odlazi na put u Tokijo sa ciljem da se povežu. Ona posmatra svoje novo okruženje, ali ujedno i svoj unutrašnji svet. Pokušava da razume svet na dublji način i ta njena promišljanja su ono što čini ovu knjigu izuzetno vrednom. Odnos majke i ćerke je hladan i distanciran, ali i neizbežno intiman. U vazduhu skoro da mogu da se osete emocije, kao kada zimi zamiriše sneg, a još ga nema. Tako se kroz ovaj roman naslućuju, mirišu zamršene emocije.

Majka i ćerka se sastaju u Japanu, gde provode vreme šetajući ulicama, obilazeći galerije i znamenitosti, vode vrlo šture razgovore, koji izazivaju osećaj melanholije i osećaj da se uprkos prisustvu najbližih, svi rađamo sami na ovom svetu i ostajemo sami. 

Kako se bude različita osećanja tokom njihovog zajedničkog boravka, tako se u naratirkinom umu bude sećanja na prošlost. I ta sećanja inicira hrana, vreme i različiti objekti.

“Možda je i dobro, rekoh, ponekad zastati i prisetiti se onoga što se desilo, možda razmišljanje o žalosti zapravo na kraju može da donese sreću.”

Majka i ćerka tragaju za povezanošću jedna sa drugom, pokušavaju da prevaziđu pukotine koje su nastale generacijski i različitim kulturnim vidicima. Deleći male, naizgled banalne razgovore i iskustva, stvaraju atmosferu emotivnog iščekivanja, baš kao što se iščekuje sneg kada je dovoljno hladno.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana