Postojalo je mnogo spekulacija i teorija o tome ko se krije iza pseudonima Elene Ferante. Često se to spekulisanje dovodilo u vezu sa Domenikom Starnoneom; da je u pitanju njegova supruga, da se on krije iza dela Feranteove, ali sve do danas to nije zvanično otkriveno. 

Bez obzira na ove senzacionalne pretpostavke, ono što jeste sigurno je da Domeniko odlično piše.

Dopao mi se njegov novi roman “Smrtni i besmrtni život devojčice iz Milana” koji počinje bajkovito, a onda zadire dublje u sećanja glavnog lika baveći se motivima ljubavi i smrti. 

Narativni glas naivnog devetogodišnjeg dečaka Mimija, a kasnije i Mimija mladića, majstorski je vešto uklopljen. Njime otkrivamo dečije poimanje života i smrti, opčinjenost mitom o Orfeju i Euridiki, prvu zaljubljenost koja će obeležiti celi Mimijev život, odnos sveta odraslih i dece, u Mimijevom slučaju babe, koja je verovala u njegovu izuzetnost i otkrivamo dečakovu zanesenost babinim pričama o poginulom dedi i jami mrtvih.

Mimi je zaljubljen u devojčicu iz Milana i spreman je zbog nje sve da učini; potuče se, ode na dvoboj, ode u podzemni svet, u jamu mrtvih i da je vrati. 

Dečakova bujna mašta i avanture koje su obeležile njegovo detinjstvo opredeliće ga za umetnički poziv. Na fakultetu će otkriti svoju ljubav prema rečima.

“Dopustio sam sebi samo jednu malu olakšavajuću okolnost, koju i dan-danas dopuštam sebi: zadovoljstvo zbog reči koja u prvi mah deluje kao da je ona prava, ali se posle čini da nije; zadovoljstvo koje obuzme telo čak i ako po letnjem danu pišeš vodom po kamenu, ne mareći za odobravanje, istinu, laž, obavezu da se poseje razor ili ulije nada, ne mareći za trajanje, pamćenje, besmrtnost i sve ostalo.”

Ovaj roman je savršeno stilski oblikovan i kada govori o Mimijevoj ljubavi prema rečima, imala sam osećaj da Domeniko govori o svojoj ljubavi, o svojoj veštini i zrelosti. O pisanju koje daruje besmrtnost. On je svoju definitivno zaslužio.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana