Danijela Vulićević
Goran Stojičić
“Ljubav u kurzivu”

Ovako nešto originalno nisam skoro čitala! S obzirom na to da sam ljubitelj Goranovog i Danijelinog stila pisanja, znala sam da će ovaj dvojac pomeriti granice. I jeste!

Ovaj jedinstveni lirski dijalog vodi nas u svet dve srodne duše. I to otvarajući nam vrata i muškog i ženskog doživljaja te ljubavi. Dve strane iste medalje. Izgledaju potpuno različito, a opet, krase isto – ljubav! 

I to onu ljubav za koju je potrebno izmisliti nove reči jer postojeće nisu dovoljno snažne da je iskažu. Ljubav bez koje pređašnji život nije ni postojao, jer se vreme meri od kada za nju znaju. Ljubav koja ne prestaje da postoji ni onda kada ljubavnici fizički više ne budu na ovom svetu. Ljubav čija nežnost miluje svemir. Ljubav koja se piše u kurzivu jer se slova klanjaju pred njenom snagom.

ZA TRI ŽIVOTA

Dok smo sedeli onih sat vremena
na baštenskoj Ijuljašci
okrenuti jedno prema drugom,
dok si mi levim dlanom mazio prste desne ruke, njen zglob
podlakticu
lakat
nadakticu
rame i bližu obrvu,
dok si me Ijubio
u savršeno odmerenim vremenskim razmacima,
a znam da nisi gledao na sat
i da te ravnomernost zapravo nije ni interesovala,
dok si sve vreme gledao moje oči,
jagodice
nos
usta
i sve ostalo savršeno na licu kako kažeš,
a znam da nije tako
posebno nos,
dok sam gledala omiljene linije na tebi
koje je brada bezuspešno pokušavala da sakrije,
dok sam te Ijubila u svojim
takođe nesavršenim vremenskim intervalima
koji su se pojavljivali baš na sredini tvojih,
dok sam poklanjala desnu ruku najdražoj levoj
i gledala kako vode Ijubav
uvlačeći u obraz desnu stranu donje usne,
ono što uvek radim kada mislim bezobrazno o tebi,
dok smo sedeli na baštenskoj Ijuljašci
kada sam posle onih sat vremena
iz dvorišta izašla brzo
da bih ti se brže vratila
tada
tada sam shvatila sve
da si mi za tri života podaren. 

BEŠUMNO 

Nisam se nervirao
Što baštenska Ijuljaška škripi
Dok smo skoro sat vremena sedeli na njoj
Okrenuti jedno prema drugom.
Nisam razmišljao
Na kojoj polici u garaži
Stoji mast za podmazivanje
Dok sam ti mazio desnu šaku
Prste, zglob, podlakticu,
Lakat, nadlakticu, rame
I obrvu bližu meni.
Nisam u mislima nabrajao
Gvožđare u kojima ću potražiti
Najkvalitetnije šrafove
Dok sam te Ijubio,
Upijajući tvoje lice
Svaki njegov savršeni deo
I najslađi nesavršeni nos
Pokušavajući da zauzdam nemir
Izazvan tvojim uvlačenjem
Desne strane donje usne u obraz,
Znak da bezobrazno misliš o meni.
Nisam pravio plan
Ali sam znao da ću uskoro
Ljuljašku učiniti večnom
U stabilnosti i bešumnosti
Dok sam te gledao
Kako izlaziš iz dvorišta
Da bi mi se još brže vratila.
Jer sam tada,
Baš tada, shvatio
Škripala ili ne,
Baštenska Ijuljaška će izdržati
Sva naša njihanja
U Ijubavi koja nam je podarena
Za tri života.

Ćitajte s radošću,
Vaša Tatjana

© 2021. Sva prava zadržana.

[mc4wp_form id="278"]