Postoje one knjige koje nam kao i ljudi legnu na prvi pogled, na prvu stranicu i odmah ih zavolite. Upravo takav je roman “Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje” Aleksandre Mihajlović.

Glavna junakinja, Tara, baš kao istoimena reka i planina, stalno je na međi stvarnosti i mašte, razuma i emocija, sadašnjosti i prošlosti.. Ona analizira sebe, druge, svoj život, svoj posao, svoje majčinstvo, decu, muža..i zapričava se.

Od trenutka kada je Drina postala sočivo nišana koje je urezalo razlike gde ih nema i rane tamo gde je trebalo da budu poljupci, Tarin život podleže oštrici rata i razdvaja njene roditelje.

Tara je zarobljena u svojoj prošlosti i bolu za ocem sa kojim nikada nije ostvarila odnos. Zbog te praznine ona je u stalnoj potrazi za ljubavlju i neprestano hrani nadu da će otac ipak rešiti da je isceli, zaceli. On je samo zavirio u njen život i tu je započelo Tarina obmana, nada i zavaravanje da će konačno postati ćerka. Preko joj je bio potreban iskorak iz prošlosti ka sadašnjosti u kojoj ima dva sina i divnog muža koji je voli i koji nesebično nudi celog sebe kako bi nadomestio makar delić onoga što joj toliko nedostaje. 

Uprkos praznini koju nosi, Tara voli život i u sećanjima se vraća detinjstvu i lepim studentskim danima. Ona živi život moderne, uspešne žene, nižući izazove i uspehe i deleći radost i tugu, kao i sve mi, na kafama sa pravim prijateljicama. 

Iako je neukrotiva, divlja, prodorna i uspešna, Tarina želja za očevom ljubavlju je okovala njeno biće i ono samo dublje tone u more čežnje i tuge bez mogućnosti da vidi svoju bezbrižnu svakodnevicu.

Knjigu sam pročitala u dahu! Dok se Tara tražila od Sarajeva do Beograda, ja sam sebe pronalazila na ovim stranicama. Gutala sam Tarin bol, slavila njene uspehe, rastapala se dok se prepuštala muževom sigurnom zagrljaju, radovala se osmesima i sreći njenih dečaka, ispijala kafe sa Tarom i drugaricama i sve vreme podupirala nadu da će joj sudbina dopustiti da barem jednom u životu bude ćerka svome ocu.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana