10 najboljih knjiga pročitanih u 2023. godini

2023. za mene je bila godina velikih izazova i godina velikih promena. Najveća od svih je ona koja se dešavala u meni. Odmah nakon što sam napunila 45 godina u avgustu, počela sam da osećam promene u svojim raspoloženjima, kvalitetu sna, pragu tolerancije i rasporedu prioriteta. Da, jasno vam je, imala sam klasične simptome perimenopauze i nekom drugom prilikom pisaću vam više o tome. Ali ovo sam navela jer je upravo to promena koja je uticala na sva polja mog delovanja: svakodnevicu, poslovanje pa i čitanje. U toku leta doživela sam još jednu ozbiljnu traumu u vezi sa zdravljem moje srodne duše. Sve to je izazvalo veliki stres sa još većim posledicama. Tek u februaru kada sam ogrezla u anksioznost, obratila sam se za pomoć i odmah nakon par nedelja počela sam da prilagođavam i usklađujem spoljašnjost svojoj unutrašnjosti. To je rezultiralo time da sam donela odluku da uzmem godinu dana neplaćenog odsustva na poslu i da u ovoj 2024. počnem da radim nove i interesantne stvari.

Zbog svega navedenog, čitalačka godina mi je bila prilično traljava. I ne žalim se. Čitala sam koliko mi je godilo. S tim u skladu, izdvajam za vas 10 knjiga koje su ostavile najjači  utisak na mene u 2023. godini.

  • Topla knjiga “Sitnice koje život znače” Lorenca Maronea ističe važnost jednostavnih trenutaka u životu, podsećajući nas koliko nam je malo potrebno za sreću. Ova knjiga mi je pružila neverovatno zadovoljstvo čitanja i razgalila me pričom o sedamdesetsedmogodišnjem mrgudu, Čezaru Anuncijati. Iako sebe predstavlja mrzovoljnim i sebičnim, simpatiju prema Čezareu osećamo kroz njegove odnose s decom, komšijama, i novopridošlom komšinicom Emom. Maroneov neopterećen stil pisanja otkriva životne mudrosti kroz Čezareove životne greške, podsećajući nas da nikada nije kasno za promene. Dirnuta sam ovom predivnom knjigom. Sadrži toliko jednostavno napisane, a snažne životne mudrosti. Ispisala sam sebi stranice i stranice citata kojima želim da se vratim jer me podsećaju koliko je život u svojoj jednostavnosti lep!
  •   Fafarikul je jednostavno, neupadljivo drvo visokog rasta poreklom iz Indije, koje nas odgore posmatra zaštitnički, pruža prijatan hlad i leči svojim slatkastim plodovima. Tako nas i knjiga “Fafarikul” Đurđice Čilić prigrli svojom toplinom i plemenitim karakterima i leči nadom i verom u dobro u ljudima. Đurđica u svojim autofiktivnim crticama saosećajno ide kroz život, promišljajući o svemu što doživljava, vidi, zapažajući i tražeći lepotu u svemu, otkriva i zaključuje o pravim životnim vrednostima, o dobrom u ljudima. Đurđičina iskrenost i neposrednost je toliko šarmantna da ne možete da je ne volite. Uživaćete u lepezi njenog lika od nezaštićene devojčice koja pred predsednikom opštine u potpunosti zaboravlja svoj tekst, nakarminisane osamnaestogodišnjakinje koja u ludilu rata sanjari o slobodi, rasejane devojke, ljubavnice, dobre prijateljice, supruge, razvedene žene, strankinje u svom gradu, do zrele, uspešne i mudre prevoditeljke, profesorke Zagrebačkog sveučilišta i žene vredne divljenja.Ne pamtim kada sam čitala nešto što me je toliko ogrejalo kao Fafarel. Poželela sam da mi je Đurđica prijateljica i da svakodnevno budem deo njene zaljubljenosti u zaljubljenost, a onda sam shvatila da je zahvaljujući književnosti već imam, čak i ako se nikada ne sretnemo.
  •   “Proleće” Ali Smit treća je knjiga sezonskog kvartetakoju sam pročitala i sa sigurnošću mogu da kažem, ostavila mi je najsnažniji utisak! Smitova vešto prepliće lični doživljaj sa aktuelnom političkom scenom, neobičnim likovima, prirodom, godišnjim dobima i umetnošću i tako stvara ovaj slojevit i razigran roman. U proleću pratimo dva narativna toka, isprepletana, baš kao što su svi delovi kvarteta povezani tankom, ali zlatnom niti. Namerno kažem zlatnom, jer iako nas Ali ponekad namuči dok je čitamo, kada uvežemo ono što je namerila, ostanemo zadivljeni! U fokusu priče je kritika britanskog društva koje je netolerantno prema migrantima. Iako to Ali čini suptilno, štedeći čitaoca, neminovno je frustrirajuće i izaziva ogorčenje i strašan bes. Kako zbog migranata, tako i zbog užasne eksploatacije dečijeg rada. Ono što pravi balans ovakvim emocijama u romanu definitivno je umetnost. Smitova, kao i u prethodnim delovima kvarteta, tka u priču umetnike kao što su Ketrin Mensfild, Rajner Marija Rilke, Čarli Čaplin, Betoven i njihove životne priče. Ali Smit predivno i pametno piše i tačno zna kud je naumila. Nijedna reč ili misao se tu ne nalaze slučajno. Zadivljuje širina tema koje obrađuje i to kako sa lakoćom i neprijatne teme uvezuje u ovako tople, ali duboke priče. Bol i patnja su izraženiji nego u ostalim sezonskim knjigama kvarteta kako zbog gubitka prijatelja tako i zbog gubitka čovečnosti. Uprkos tome, nada prkosno isijava sa stranica proleća. 
  •   Roman Valeri Peren “Sveža voda za cveće” prelepa je i dirljiva priča o ljubavi, prijateljstvu, ali i o tajnama, gubitku, bolu i tuzi. Volećete lik Violete Tusen, žene koju su svi napuštali, a koja je, uprkos tome, plenila dobrotom i ljubavlju. Violeta je odrasla je bez roditelja, ljubavi, doma, selili su je iz jedne hraniteljske porodice u drugu. Napuštanje je pratilo od samog rođenja. Tražila je utočište gde neće biti na smetnji i gde neće uznemiravati nikoga. Bio joj je potreban mir. Mislila je da ga je pronašla kraj svog muža, Filipa. Ali i kraj njega se osećala napušteno i pre nego što se to zaista dogodilo.Nakon neispunjenog i nesrećnog života sa Filipom uz zvuke vozova za čiju su rampu bili zaduženi, našla je svoj mir i utočište kao čuvarka groblja u jednom malom gradu u Burgonji. Uživala je u tišini, u svom poslu, u održavanju grobova, svojoj bašti. Svojom toplinom i lepom rečju, znala je da uteši ožalošćene i da im ublaži bol. Divili su se njenoj saosećajnosti i poštovanju koje je ukazivala prema njihovim pokojnicima. Konačno je svela svoj život na manju meru bola. Nikome više nije bila na smetnji. Sve do jednog dana, kada njen mir narušava dolazak detektiva, Žilijena Sela, sa namerom da usliši poslednju želju svoje pokojne majke da počiva kraj njemu nepoznatog čoveka. Ljubavna priča Žilijenove majke otključaće mnoge tajne, ali i Violetino slomljeno srce prepuno tuge.
  •   “Tog jutra, kad sam je mrzeo više nego ikad, mama je napunila trideset devet godina.”  Ovom uznemirujućom rečenicom započinje roman “Leto kada je mama imala zelene oči” Tatjane Cibuleak. I taj osećaj pratio me je duže vreme dok Aleksi pripovedasvoja sećanja na poslednje leto koje je proveo sa majkom. Majka i Aleksi su dve slomljene duše, dva bića koja su se izgubila zbog porodične tragedije, zbog nastalog rasula, zbog nedostatka ljubavi.. Kada je Mika, mlađa sestra, umrla, porodica je porinula za njom. Otaci h je napustio, a majka je više mislila na mrtvu Miku, nego na živog Aleksija. Sve to je dovelo do nervnog rastrojstva dečaka koji je tonuo samo dublje u svoju psihozu hraneći se tugom, ljutnjom i besom. Celog svog života bio je dete bez ljubavi i nije krio svoj bes prema majci zbog toga. U svoja sećanja Aleksi zadire napredlog psihijatra kako bi razbio umetničku blokadu i nastavio da slika. Jer umetnost ga je promenila i spasila.Ovaj roman napisan je poetskim jezikom koji prenosi snažne emocije, ali i sirovim jezikom koji pojačava doživljaj posledica skrhane porodice. Ježila sam se i plakala dok sam čitala ovu knjigu i bila zamišljena još dugo nakon čitanja. Zamišljena zbog težine i odgovornosti roditeljstva, zbog nenamernih ili nesvesnih grešaka koje ostavljaju posledice, zbog osvešćivanja grešaka i traženja načina da se stvari isprave, objasne jer nikada nije kasno za to.
  • Roman Borisa Džinića “Rejon 24” jedinstven je spoj naučne fantastike, drame i ljubavnog romana. Priča o tajnoj misiji na Marsu, gde otac Luk i ćerka Eli pokušavaju oplemeniti tlo, nosi simboliku koja otkriva duboke emotivne slojeve. A za to raslojavanje autor koristi lik Luka, bivšeg vojnog oficira i uspešnog naučnika koji nosi teret svoje prošlosti. Pripovedanje se prepliće između Marsa i njihovog života na Zemlji, osvetljavajući odnos oca i tinejdžerke Eli. Boris je majstorski preneo njihove karaktere, kao i opise boravka na Marsu koji slikovito oživljavaju usamljenost i atmosferu Crvene planete. Roman ima jedinstvenu priču, a Borisov lakotekući stil obogaćen je poređenjima, metaforama i alegorijama. Emotivni aspekt je intenzivan, do te mere da će vas neki delovi naterati da zadržite dah i čitate sa suzama u očima. Borisov katarzični pristup romanu, rezultat psihoterapije, dodaje posebnu dubinu ovom izuzetnom delu.
  • Snaga rečenice “Žensko je!” odjekuje u romanu Kamij Lorans “Žensko” koji je lična odiseja i analiza društvenih nepravdi prema ženskom detetu. Napisan pod snažnim uticajem autorkinih ličnih iskustava, roman istražuje ženski identitet kroz introspektivnu analizu. Priča se razvija iz više perspektiva – majčine, ćerkine i unukine. Ovo višegeneracijsko pripovedanje prati devojčicu za vreme šezdesetih godina do punoletstva, osvetljavaći društvene predrasude i stereotipe koji ograničavaju žene. Lorensova virtuozno prelazi iz jednog lica u drugo, pružajući nam dublji uvid u svet ženskog bivanja. Roman istražuje ženstvenost, seksualnost i majčinstvo kroz sve njihove nijanse, povezujući ih s društvenim, istorijskim i političkim kontekstom. Kamij Lorans pruža prodoran i nezaboravan portret ženskog iskustva, podstičući nas na razmišljanje, ali i angažman.
  • Ali Smit, svojim izuzetnim stilom, produktivnošću i aktuelnošću, postavlja nove standarde u književnosti. Kvartet godišnjih doba, počevši od 2016. godine, oblikovala je u jedinstven projekat, ostavljajući neprocenjive dokumente o turbulentnom dobu u kojem živimo. U romanu “Leto”, novi intrigantni likovi ulaze na scenu. Šesnaestogodišnja Saša Grinlo, empatična prema ugroženim vrstama, deli priču sa svojim buntovnim bratom Robertom. Grejs, njihova majka, pokušava održati sliku idealne porodice, dok otac Robert živi s devojkom Ešli, koja je izgubila moć govora. Artur i Šarlot, prepoznatljivi iz “Zime”, dopunjuju priču, a Daniel Gluk, ključna nit autorkinog projekta, sada ima 104 godine. Radnja prati dva vremenska perioda – početak pandemije i Drugi svetski rat, uz Danijelovu sećanja na boravak u koncentracionom logoru Hačinson. Ali Smit majstorski uspostavlja paralele između prošlosti i sadašnjosti, istražujući odnose prema drugim nacijama i izbeglicama. Iako leto predstavlja tužno godišnje doba, jer nosi žal za prolaskom, Smitov fenomenalni kvartet ostavlja neizbrisiv utisak.
  • Vesna Goldsvorti, kroz memoare “Černobiljske jagode”, prepliće fragmentirana sećanja koja odražavaju svakodnevne, prijatne i manje prijatne momente iz njenog života. Suočena s dijagnozom u svojoj 41. godini, Vesna se priseća različitih epizoda svog života u Beogradu, odrastanja, ljubavi, putovanja, braka u Londonu i uticaja društvenih okolnosti na njen život. Iz njenih reči izbija hrabrost suočavanja s traumom i neverovatna snaga pronađena u majčinstvu. Vesnina duhovitost, šarm i inteligencija prožimaju memoare, pružajući intiman uvid u njeno lično iskustvo. Kroz svoje priče, autorka baca svetlo na vreme Jugoslavije, komunizma, različitosti Beograda i Londona, rata, i svoje dvostruke pripadnosti dvema kulturama. “Černobiljske jagode” nisu samo sećanja već i portret vremena i zemlje koja više ne postoji, obogaćujući memoarsku literaturu svojom autentičnošću i jednostavnošću. Ovi memoari, iako napisani britanskim tonom, zadržavaju Vesnin duh i harizmu.
  • Nataša Smirnov iskreno deli svoje emotivno iskustvo suočavanja sa suicidnim pokušajima svog deteta u potresnom romanu “Kratki rezovi”. Kroz njen izliv emocija na papir, ova knjiga postaje snažan apel za promene u sistemu mentalnog zdravlja. Nađini rezovi postaju metafora ne samo za njen lični i porodični bol, već i za propuste zdravstvenog sistema i kolektivnu odgovornost. Ovaj roman me je duboko dirnuo. Otkrivajući nam traume ranog gubitka oca, zlostavljanja i porodičnog nasilja, Nataša nam istovremeno pokazuje hrabrost da se suoči s tim bolnim iskustvima. “Kratki rezovi” postavljaju važna pitanja o mentalnom zdravlju i pružaju svetionik nade mnogim porodicama koje se bore s istim izazovima. Hrabro pišući o svojim traumama, pisanje ujedno postaje i kompas u očuvanju zdravog razuma Nataši Smirnov. “Kratki rezovi” su važan glas koji poziva na otvoreni dijalog o mentalnom zdravlju, ističući nužnost razgovora s decom i važnost podizanja svesti o ovoj temi.

Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana

 

 

© 2024. Sva prava zadržana.

[mc4wp_form id="278"]